Žene na univerzitetima: Više truda i niže pozicije

BEOGRAD – Postoji velika nesrazmera u broju žena i muškaraca na rukovodećim pozicijama u visokom obrazovanju, a od žena u nauci se očekuje da se više dokazuju i prihvataju muška načela u obavljanju funkcija, pokazalo je istraživanje „Univerziteti između meritokratije i patrijarhata: Žene i moć delanja“.

Istraživanje pokazuje i da su žene u nauci opterećene kućnim poslovima, a fleksibilno radno vreme omogućava da patrijarhalni obrasci u domaćinstvu opstanu, kao i da izostaju principi rodne ravnopravnosti u ovoj oblasti.

Kako su pokazali rezulatati nastali na osnovu 56 dubinskih intervjua sa 38 žena i 18 muškaraca na rukovodećim pozicijama na pet univerziteta u Srbiji, od žene se u akademskoj zajednici najčešće očekuje da „navija“, rešava konflikte i organizuje, dok suprostavljanje i borba za promenu postojećeg stanja ne nailazi na razumevanje.

Kada je u pitanju napredovanje, pokazalo se da i žene i muškraci većinom koriste neformalne kontakte, s tim što se žene povezuju horizontalno, sa ženama na istim pozicijima s kojima dele posao, a muškarci vertikalno, gde stariji mentori svoje mlađe kolege predlažu za vršenje određene funkcije.

Na univerzitetima takođe ne postoje mehanizmi podrške ženama, a muškarci su ti koji lakše pitaju i traže, dok se žene ustručavaju da iznesu svoje predloge dok ih na sve načine ne provere i ne analiziraju.

Savetnica predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Ljiljana Lončar kaže da to telo pruža punu podršku ženskoj naučnoj zajednici i da se jedino kroz politike jednakih mogućnosti položaj žena u nauci može promeniti.

„Žena u nauci ima, ali patrijarhalni obrasci zadiru i u ovu oblast, pa napredovanje u akademskoj zajednici ide u korist muškaraca, čemu u prilog govori i SANU, gde žena gotovo i nema“, ukazuje Lončareva.

Nova rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović naglasila je da se problemi i teškoće mogu rešavati jedino aktivnim pristupom akademske zajednice.

Kako kaže, tim Beogradskog univerziteta pripremio je Akcioni plan mera za prevazilaženje problema rodne neravnopravnosti.

„Žene su prisutne u akademskoj nauci, ali moramo poboljšati kvalitet njihovog učestvovanja u istraživanjima kako bismo otvorili nove potencijale i postepeno savladali patrijarhalne stege. Očekujem da u narednih nekoliko godina napravimo pomake“, rekla je rektorka.

Istraživanje „Univerziteti između meritokratije i patrijarhata: Žene i moć delanja“ sproveo je Institut za filozofiju i društvenu nauku, uz podršku Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i PERFORM projekta švajcarske agencije za razvoj i saradnju.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike