AFP: Dmitrij Medvedev, premijer koji je ostao u Putinovoj senci

Marginalizovan i nepopularan posle neplodnog boravka na čelu Rusije, bivši premijer Dmitrij Medvedev koji je danas napustio tu funkciju, nikada nije pokušavao da izadje iz senke svog mentora Vladimira Putina.

Dmitrij Medvedev (54) postepeno se povlačio sa političke scene tokom svojih osam godina na čelu Vlade.

Smatran jednim od vođa „liberalnog“ krila, bio je marginalizovan usponom rivalskog klana „silovika“ (vojne i bezbednosne službe) i zauzimao položaj ograničen na tehnička pitanja.

Već nekoliko meseci podrška javnosti mu je opadala na ispod 30 odsto. Tokom 2017. godine, istraga opozicionara Alekseja Navaljnog o njegovom navodnom carstvu nekretnina čak je bila povod za demonstracijeneočekivanih razmera one opozicije koja je u njemu nekada videla „vektora promene vlasti“.

Njegove mnoge verbalne greške donele su mu odbojnost medju Rusima. „Nema novca, ali čekajte“, rekao je, na primer, 2016. penzionerima koji su se žalili na pad životnog standarda.

Politička karijera Dmitrija Medvedeva započela je kada je potisnut ka vrhu na mesto predsednika 2008. godine. Na početku, nasmešen i mlad, nije se ustručavao da pokaže ukus za rok muziku, želeo je da se prikaže kao savremen, vrlo različit od Putina.

Sledbenik novih tehnologija, postavio je kao svoj lajtmotiv „modernizaciju Rusije“.

Njegova druga tema bila je korupcija, koja je krajnje endemska. Advokat po školovanju, Dmitrij Medvedev smenio je nekoliko generala i visokih zvaničnika. On je 2011. priznao da je to „mali uspeh“, rekavši to na kraju svog tadašnjeg mandata, dok ruska privreda nije uspevala da se oslobodi svojih strukturnih problema.

Jedna od retkih prilika kada je odstupio od linije svog prethodnika, bila je 2011. godine, kada se uzdržao od ruskog veta na rezoluciju UN što je omogućilo NATO-u da sprovede vojnu intervenciju u Libiji. Ta odluka je kasnije široko kritikovana.

U kriznim vremenima, kao što je bio rat u avgustu 2008. godine protiv Gruzije ili kada je javno opominjao svoje podredjene, Medvedev je nastavio da oponaša stil svog mentora, s promenljivim uspehom. Opozicija pod njegovim predsedništvom više nije imala pravo govora, a televizija je ostala portparol vlasti.

Za mnoge je razočaranje bilo potpuno kada se dogovorio 2012. da se neće kandidovati za drugi mandat u Kremlju i zameniti svoje mesto s Putinom, po unapred utvrdjenom scenariju.

Rodjen 1965. godine u Lenjingradu (sada Sankt Peterburgu) u porodici učitelja, Dmitrij Medvedev je odrastao u radničkom kvartu nekadašnje imperijalne prestonice. Studirao je pravo pre no što je ušao u Odbor Opštine za spoljne odnose, na čijem čelu je tada bio javnosti nepoznati Vladimir Putin.

Njegova karijera izgradjena je pošto ga je taj bivši oficir KGB prebacio u Moskvu 1999. godine. Izabran za predsednika 2000. godine, Vladimir Putin ga je ubrzo imenovao za šefa predsedničke administracije.

Tokom 2005. godine iznenada je postao potpredsednik Vlade, a smatralo se da je cilj te promocije bio da ga podigne u prvi plan pre no što bude upućen u Kremlj.

Dok je bio predsednik, njegova popularnost nikada nije premašila popularnost premijera Vladimira Putina koji je preuzeo odgovornost za sve velike unutrašnje krize i nije oklevao da govori o medjunarodnoj politici.

Po povratku na mesto premijera, Dmitrij Medvedev je nekoliko puta najavljivao odlazak, ali je ipak ostajao na svojoj funkciji, sve do danas. Uprkos tome trebalo bi da i dalje bude u najvišim krugovima vlasti gde će, kako je najavljeno, biti potpredsednik Ruskog saveta bezbednosti, što je mesto formirano za njega.

(Beta)

Napišite komentar