Iako su prognoze o Bregzitu i (predsedniku SAD Donaldu) Trampu zasnovane na ispitivanjima javnog mnjenja bile netačne, Nemci veruju u tačnost svojih anketa, navodi „Dojče vele“ (DW) koji je razgovarao s ispitivačima javnog mnjenja u Nemačkoj.
Navodi se da većina posmatrača smatra da je izborna trka na parlamentarnim izborima 25. septembra u Nemačkoj već odlučena, jer kancelarka Angela Merkel ima 15 procenata prednosti u odnosu na kandidata Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) Martina Šulca.
DW navodi da je pitanje samo koliko su tačne ove brojke nastale na osnovu ispitivanja javnog mnjenja i podseća na katastrofalno pogrešna predviđanja pred predsedničke izbore u SAD ili Bregzit.
Metode nemačkih ispitivača javnog mnijenja su različite: od telefonskih intervjua koje sprovode etabilirane agencije kao „Infratest dimap“ i „Forsa“, koje imaju ugovore sa vodećim medijima – do onaljn upitnika platformi kao što je „Jugov“.
SPD se uzda u ankete koje su pokazale da je gotovo polovina birača neodlučna. Ipak, ispitivači javnog mnjenja smatraju da su takve nade uzaludne.
„Bili bi to prvi izbori u istoriji čovečanstva na kojima bi svi neodlučni glasači pohrlili jednoj stranci“, rekao je izvršni direktor „Infratest dimapa“ Niko Zigel za DW.
„Forsa“ naglašava da glasači stalno ocenjuju konzervativce kao daleko sposobnije od svojih rivala. Čak i „Jugov“, na poslednjim rezultatima anketa od 6. septembra, prednost daje Merkel.
„Ne sumnjam u prednost Hrišćanskodemokratske unije/Hrišćanskosocijalne unije (CDU/CSU). Radi se o velikom broju ispitivanja, koja se sprovode odvojeno i nezavisno. Bili bismo zaista iznenađeni kada bi Šulc nadoknadio razliku”, kaže za DW ispitivač iz „Jugov“ Holder Gajsler.
DW postavlja pitanje zašto su Nemci toliko samouvereni i odgovara da je to direktno povezano sa prirodom izbora u Nemačkoj.
Zigel smatra da problem nastaje kada se „trendovi“ zamene sa „prognozama“. Kod Bregzita je bilo tako malo razlike između „da“ i „ne“, da ispitivači javnog mnjenja nisu nikako mogli predvideti koja će strana da prevagne.
Kada je u pitanju Tramp, istraživači javnog mnijenja bili su uglavnom u pravu kada se radilo o glasovima birača – da će pobediti Klinton. Međutim, oni su dali potpuno pogrešnu sliku o elektorskim glasovima, koji zapravo određuju ko će biti predsednik.
„Mi u Nemačkoj se ne bismo usudili da na osnovu istraživanja predviđamo kakav će biti raspored mesta u Bundestagu. Istraživanja u SAD nisu bila loša, ali način na koji su primenjena na elektore nije bio u redu“, kaže za DW Peter Matušek.
Navodi se da je to važna činjenica. Ankete o političkim pitanjima mogu biti korisne samo za predviđanje pobednika ili gubitnika ukoliko reflektuju način na koji se lideri biraju, ali i politički pejsaž zemlje.
DW navodi da to dovodi do jednog novog pitanja, a to je koliko je Alternativa za Nemačku (AfD) zapravo jaka stranka?
Navodi se da postoje brojne špekulacije o tome da li rezultati anketa tačno oslikavanju nivo podrške koju uživa ksenofobična, desničkarska i populistička stranka AfD. Prema trenutnim anketama, AfD bi mogla imati podršku oko 12 odsto birača.
Ispitivanja nisu uspela da predvide veliki uspeh AfD-a na pokrajinskim izborima, kada je stranka dobila i preko 20 odsto glasova, ali misle da će sada na izborima za Bundestag predviđanja biti tačnija.
„Verujemo da je podrška AfD-u precizno oslikana u našim najnovijim brojkama. Razlika između naših poslednjih predviđanja i stvarnih rezultata AfD-a nije bila tako velika“, kaže Zigel.
„Jugov“ takođe predviđa da će AfD ostvariti oko 11 odsto glasova na izborima.
DW podseća da je u Nemačkoj sada na vlasti takozvana „velika koalicija“, koju čine CDU/CSU i SPD, a ako je istorija ikakav pokazatelj, onda će na izborima biti uzbudljivo.
Ziger kaže da bi male stranke mogle da profitiraju.
„Pretpostavljam da će i CDU/CSU i SPD izgubiti dobar deo podrške pre izbora. U trendu su manje stranke – i to ne samo u našim ispitivanjima“, kazao je Ziger.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.