AP: Bajden u prvom razgovoru s Putinom vršio pritisak zbog Navaljnog, hakovanja, Avganistana

Novi predsednik SAD Džozef Bajden je danas prvi put razgovarao s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, izrazivši zabrinutost zbog hapšenja opozicionara Alekseja Navaljnog, a ukazao je i na umešanost Rusije u kampanju sajber špijunaže i pogibije američkih vojnika u Avganistanu.

Po izjavama zvaničnika Bele kuće, Bajden je pokušao da „naglo zaustavi toplu retoriku“ svog prethodnika Donalda Trampa prema Putinu. Ali, novi predsednik je takođe nastojao da ostavi mesta za diplomatiju, rekavši ruskom lideru da bi njhove države trebalo da finaliziraju petogodišnje produženje sporazuma o kontroli nuklearnog naoružanja Novi START pre no što istekne početkom sledećeg meseca.

Za razliku od svog prethodnika, Bajden nije pokazivao nadu u „resetovanje“ odnosa s Rusijom, već je nagovestio da želi da pokuša da reše razlike, a ne da nužno poboljšaju odnose.

Po zvaničnicima, Moskva je prošle nedelje zatražila razgovor, Bajden se složio, ali je hteo da se prvo pripremi njegov tim i da on razgovara sa evropskim saveznicima, uključujući lidere Velike Britanije, Francuske i Nemačke. Pre razgovora s Putinom, Bajden je danas razgovarao i s generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom, obećavaši posvećenost Sjedinjenih Država tom savezu.

Bajden je rekao Putinu da njegova administracija razmatra upade u kompjurerski sistem i navode da je Rusija nudila novac talibanima koji ubijaju američke vojnike u Avganistanu. Bajden je rekao da su Sjedinjene Države spremne da se odbrane i da će preduzeti mere koje bi mogle da uključuju i dalje sankcije, kako bi se osiguralo da Moskva ne deluje nekažnjeno, kažu zvaničnici administracije.

Bajdenov tim je već snažno reagovao na suzbijanje demonstracija za oslobadjanje Navaljnog, održanih u više od 100 ruskih gradova tokom vikenda, kada je uhapšeno više od 3.700 ljudi, uključujući 1.400 u Moskvi.

Tramp je dugo bio „zaljubljen“ u Putina i tražio je njegovu podršku, često izražavajući sumnju u tvrdnje da je bilo ruskog mešanja u američke predsedničke izbore 2016. godine. Takođe je umanjivao učešće Rusije u hakovanju federalnih vladinih agencija prošle godine i navode da je Rusija ponudila novac talibanima.

Uprkos tom pomirljivom pristupu, Trampova administracija je postavila oštru liniju prema Moskvi, namećući sankcije ruskoj državi, kompanijama i poslovnim ljudima zbog Ukrajine, isporuke energenata i napada na neistomišljenike.

Bajden je razgovoru s Putinom naglo odustao od Trampove linije izjavivši da zna da je Rusija pokušala da se umeša i u izbore 2016. i 2020. godine. Ali, naglasio je potrebu za produženjem sporazuma Novi START, poslednjeg preostalog američko-ruskog ugovora o kontroli naoružanja, koji ističe početkom februara. Američki zvaničnici očekuju postizanje dogovora o produženju koji bi obezbedio transparentnost nuklearnog arsenala svake države.

Bajden je u ponedeljak rekao novinarima da se nada da bi SAD i Rusija mogle da sarađuju u oblastima u kojima obe države vide korist.

„Smatram da i jedni i drugi možemo delovati u obostranom interesu, svako u svom, u vezi s Novim START-om i uz to jasno staviti do znanja Rusiji da smo veoma zabrinuti zbog njenog ponašanja, bilo da se radi o Navaljnom, bilo da je reč o ‘Solar Vindsu’ (slučaju hakovanja) ili o izveštajima o nagradjivanju za glave Amerikanaca u Avganistanu“, rekao je Bajden.

Bajdenov pristup naišao je na odobravanje nekih bivših američkih diplomata koji su imali posla sa Rusijom i očekuju da vide politiku prema Rusiji koju će utvrditi Bajdenov tim, uključujući savetnika za državnu bezbednost Džejka Salivena i kandidatkinju za „mesto broj tri“ u Stejt departmentu, Viktoriju Nuland, ocrtavaju konture ruske politike.
Nuland koja je u drugom mandatu predsednika Baraka Obame držala u Stejt departmentu portfelj Evrope, Putin i njegovi pomoćnici su osudjivali posebno zbog podrške prozapadnim političarima u Ukrajini. Govori se da ona i Saliven imaju isti stav o tome kako postupati s Moskvom: čvrsto o ljudskim pravima i namerama Rusije u Istočnoj i Srednjoj Evropi, a istovremeno držeći otvoreni kanal za Kremlj o drugim pitanjima.

Ali njihov početak je složen, kako kažu, posebno s obzirom na Putinovo iskustvo u odnosima s Trampom koji je često podrivao stav „jastrebova“ sopstvene administracije prema Rusiji time što je privatno pokušavao da se dopadne ruskom lideru. Tramp je takođe često bio loše pripremljen za razgovore sa stranim liderima, ignorisao upozorenja svog osoblja, ograničavajući broj onih koji su mogli da slušaju te razgovore i, posebno posle razgovora s Putinom, govoreći vrlo malo svojim pomoćnicima o čemu su razgovarali.

„Teško je, ali je izvodljivo“, rekao je Daniel Frid, američki ambasador u Poljskoj i pomoćnik državnog sekretara za evropske poslove u administraciji Džordža V. Buša. „Moraće da shvate u hodu, ali važno je bez oklevanja nastaviti s novim START-om gurati u vezi s hapšenjem Navaljnog i drugim pitanjima“.

„Moraju da učine i jedno i drugo, i da ne dozvole da im Putin kaže da neće prihvatiti novi START ukoliko ne odustanog od Navaljnog, „SolarVindsa“ ili Avganistana“, rekao je Frid koji je sada član Atlantskog saveta. „Morate da se gura i ne može se dozvoliti Putinu da postavlja uslove“.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.