U trendu

Austrija predlaže postepenu integraciju Zapadnog Balkana

BEČ – Sledeći predlog predsednika Francuske Emanuela Makrona o stvaranju „Evropske političke zajednice“ i ideju predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela o „Evropskoj geopolitičkoj zajednici“, Austrija je izradila sopstveni non-pejper u kojem predlaže postepenu evropsku integraciju kandidata i potencijalnih kandidata sa Zapadnog Balkana.

Austrija je non-pejper uputila na raspravu pred Samit lidera EU i Zapadnog Balkana koji će se održati 23.juna u Briselu.

„Potrebno je da razmišljamo dalje od postojeće značenja širenja i susedstva, te koristimo potencijale koje do sada nismo koristili. Na putu do punopravnog članstva moramo da stvorimo prilike za integraciju tih zemalja u političku arenu, koje donose konkretne koristi za zemlje i njene građane“, navodi se u dokumentu zvaničnog Beča, koji je objavio „Albanian dejli njuz“, a koji je u skladu sa dosadašnjim izjavama austrijskih zvaničnika.

Austrija ukazuje da je agresija Rusije na Ukrajinu promenila geopolitičko okruženje i da ima negativne posledice po stabilnost Zapadnog Balkana.

„Želimo i trebamo zemlje Zapadnog Balkana uz nas. One su ključni partneri i integralni članovi evropske porodice, pa je potrebno da ponovo promislimo o našem pristupu politici proširenja i susedstva. Širenje nije samo birokratska procedura, već najmoćniji geostrateški instrument“, navodi se u dokumentu.

To su stavovi koje su u više navrata, od početka ukrajinske krize, iznosili austrijski kancelar Karl Nehamer i šef diplomatije Aleksander Šalenberg.

Austrija je, u svom dokumentu, konstatovala da proces proširenja nije doneo do sada prave rezultate i izazvao je frustraciju u regionu.

Zbog toga Austrija predlaže postepenu integraciju i zajedničko tržište EU, uključujući slobodu kretanja robe, usluga, ukidanje carina na poljoprivredne proizvode, ali i slobodu kretanja radne snage, usluga i kapitala.

Austrija takođe predlaže i učešće Balkana u politikama EU u vezi zaštite životne sredine i energije, kao i uključenje i transevropske transportne mreže, i mnogim drugim oblastima.

Proces integracije, prema non pejperu, ostao bi i dalje zasnovan na zaslugama i svaka zemlja bi na osnovu svojih usaglasašavanja sa standardima EU i reformama bila ocenjivana.

Pristup fondovima EU bio bi motivacija za reforme i usaglašavanje sa politikama EU, smatra Beč.

Takođe dokument iz Beča predviđa poziv zemljama Zapadnog Balkana na neformalne sastanke Evropskog saveta, dok bi u drugim institucijama Unije imale posmatrački status.

Jednom godišnje trebalo bi da se održi Samit lidera EU i Zapadnog Balkana.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar