Backović traži angažovanje SB za otvorena pitanja Mehanizma

NJUJORK – Pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović apelovao je danas na članove Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da se aktivno angažuju na rešavanju otvorenih pitanja u radu Mehanizma za krivične sudove u Hagu, čiji je mandat na isteku.

On je rekao da su mnoga pitanja i sugestije Srbije do sada ostale bez odgovora i posebno ukazao na bojazan Srbije zbog tendencija da se izmeni decenijska praksa ublažavnaja kazni i prevremenog puštanja na slobodu.

Istovremeno je negodovao što već deceniju izostaje odgovar na inicijativu Srbije da njeni osuđeni državljani izdržavaju kaznu u svojoj zemlji.

Backović je podsetio da je Savet bezbednosti rezolucijom ohrabrio Mehanizam ohrabren da razmotri uslovni režim ranog otpuštanja, kao i da postoje zvanične izjave da je predsednik mehanizma Karmel Adžijus to već “uzeo u obzir“ i da je Tužilac Serž Bramerc „ozbiljno zabrinut“ jer je velika većina osuđenih lica bezuslovno puštena na slobodu nakon što su izdržali samo dve trećine kazne.
„Zabrinut sam, jer je teško poverovati da je koincidencija da se ovo pitanje stavlja na ‘dnevni red’ u trenutku kada ove godine, nekoliko državljana Srbije stiče ili je steklo uslov za puštanje na prevremenu slobodu, posle isteka 2/3 kazne zatvora“, rekao je Backović ukazujuci da je većina njih je podnela zahtev za puštanje za prevremenu slobodu, ali da im predsednik Mehanizma nije odgovorio.
Ukazao je da su u pitanju ljudi poodmakle starosne dobi i lošeg zdravstvenog stanja, te da, iz razloga humanosti, ne bi smelo da izostane pravično rešavanje ovih slučajeva.
Backović se osvrnuo i na slučaj od 2. jula 2019. godine, kada je tužiteljka za ratne zločine tzv. Kosova, Drita Hajdari, pokušala da sasluša generala Nebojšu Pavkovića u zatvoru Kulmakoski, u Finskoj.

Radilo se, kako je rekao, o postupku takozvane „međunarodne“ pravne pomoći po zamolnici u vezi naredbe o sprovođenju istrage iako, podsetio je, punu jurisdikciju nad ovim slučajem ima samo Mehanizam.

„Nije jasno ko je odgovoran za taj pokušaj, kao ni to da li je Mehanizam dao saglasnost teritoriji pod protektoratom UN u skladu sa Rezolucijom 1244, koja nije članica UN i nema status države“, rekao je Backović.

Naznake da će po pitanju prevremenog puštanja na slobodu doći do izvesnih promena, posredno utiču na inicijativu Srbije, pokrenutu pre više od 10 godina, da njeni državljani, osuđeni pred Haškim tribunalom izdržavaju kazne u Srbiji.

Motiv ove inicijative je rešenost Srbije da preuzme odgovornost za izvršenje zatvorskih kazni izrečenih njenim državljanima osuđenim pred Tribunalom u Hagu.

„Svrha kažnjavanja, između ostalog, uključuje i resocijalizaciju osuđenih lica“, naveo je pomoćnik ministra ukazujući da se teško može očekivati ostvarenje svrhe kažnjavanja, ukoliko osuđeni kazne izdržavaju u veoma udaljenim zemljama, čiji jezik ne razumeju i gde im je mogućnost poseta i kontakata sa porodicama svedena na minimum.

Ponovo je ukazao na težak položaj dvojice osuđenih Milana Martića i Dragomira Miloševića, koji se nalaze u zatvoru u Estoniji, a o kojima je u prethodnim obraćanjima Savetu bezbednosti govorila i ministarka pravde Nela Kuburović.
Backović je ponovio spremnost Srbije da prihvati međunarodni nadzor u vezi sa izdržavanjem kazni u njenim zatvorima i pozvao predstavike Mehanizma i drugih odgovarajućih institucija da posete zatvorske kapacotete u Srbiji i uvere se o stanju zatvora za tu namenu.
Svoje izlaganje Backović je zaključuo molbom članovima Saveta bezbednosti da se više angažuju povodom otvorenih pitanja na kraju rada Tribunala, ukazujući da Srbija očekuje odgovore, a da bi odlučivanje o njima trebalo da bude transparentno.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.