BBC: Hladni rat? Ne… NATO je samo poslao poruku Moskvi

Uveravanje predsednika Rusije Vladimira Putina da njegova zemlja ne planira da napadne druge zemlje neće promeniti mišljenje čelnih ljudi NATO u Briselu, piše danas diplomatski dopisnik BBC Džonatan Markus.

Kako prenosi B92, Markus u tekstu navodi da će lideri Alijanse u svakom slučaju uvek u prvi plan stavljati pripajanje Krima i rusku pomoć pobunjenicima na istoku Ukrajine, kako bi na taj način opravdali svoju bojazan od ruske agresije i time izvršili dodatni pritisak na Moskvu.

S druge strane, Putin je na sve to odgovorio rečima da se uloga Rusije preuveličava, kako bi zapadne zemlje mogle da nađu opravdanje za povećano trošenje novca na oružane snage i sredstva koja one koriste.

“Postoji veliki nivo preuveličavanja u nekim delovima zapadnih medija. Tranzit male mornaričke jedinice, na čelu sa usamljenim, ali i veoma starim nosačem aviona Admiral Kuznjecov kroz Lamanš je uputio britanske medije u spin. Sve je došlo do toga da se konstatuje da se istorija vraća u loše godine Hladnog rata“, piše BBC.

Jednostavna stvar je, konstatuje ekspert za međunarodne odnose Markus, da je svet veoma daleko od hladnoratovske situacije.

“Rusija sa svojom klimavom ekonomijom ne liči na Sovjetski savez, koji je pokušao da uspostavi drugačiji svetski poredak u odnosu na kapitalistički Zapad. Rusija je na mnogo načina slaba država, njeno vođstvo ima osećaj za okruženje, što Zapad nema i to navodi Putina na pristup sa velikom količinom samopouzdanja. To čini NATO saveznike, poput tri baltičke države, uz Poljsku, veoma zabrinutima. Zabrinute su i Rumunija i Bugarska, jer izlaze na Crno more. To je razlog zašto je NATO odlučio da omogući vidljivu i simboličnu podršku, odnosno jačanje snaga na svojim jugoistočnim granicama“, dodaje Markus.

Prema njegovim rečima, NATO mora da zatvori krug, uprkos Putinovim bodljama, ne postoji veliki entuzijazam za konvencionalnom trkom u naoružanju.

“Ekonomije evropskih saveznika generalno nisu u dobrom stanju. Evropa je opterećena migrantskom krizom i dramom oko Bregzita. Problemi u Briselu su bili znak da NATO pošalje poruku Moskvi. Svrha toga je da se pokaže da nije sav teret na SAD, već da su i druge NATO države uključene“, ističe Markus.

Dodaje i da NATO preduzima male vojne korake kako bi dokazao Moskvi da je i dalje “u poslu“ i da uprkos problemima u Evropi može da donese brze odluke i da rasporedi snage u skladu sa tim.

“Naravno, političko i vojno pozorište je u srži svega. Da li su ruski tenkovi spremni da krenu zapadnom rutom, kao što su bili za vreme Hladnog rata? Verovatno ne, ali je Rusija spremna da iskoristi svoje snage u Evropi i to je sigurno. Zemlje poput Gruzije i Ukrajine više mogu da se plaše Moskve nego Alijanse, ali je ona uzdrmana, pošto nije sigurno koliko su čvrste garancije da su sve zemlje članice zaista saveznici i u dobru i u zlu. Ove nedelje se radilo na konsolidaciji i učvršćivanju tih garancija. Poruka Moskvi je jasna“, zaključuje Markus.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.