Bećirović: Uspeh Srbije u segmentu stranih investicija

SARAJEVO – Direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane, Zijad Bećirović, ističe uspeh Srbije u segmentu stranih investicija i u procesu ekonomskog oporavka zemlje tokom prošle godine, navodeći da je učinjen značajan iskorak.

Bećirović je, u intervjuu za sarajevski portal Vijesti.ba, izrazio očekivanje da posle redovnih parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora, neće doći promena na političkoj sceni Srbije.

Ocenio je da je važno da u Srbiji ne dođe do destabilizacije, jer je to bitno za očuvanje mira i stabilnosti u regionu.

Naglasio je da bi uspostavljanje „malog Sćengena“ u ovoj godini moglo da bude prekretnica za ekonomski napredak regiona i zaustavljanje talasa masovnog iseljavanja iz regiona.

Bećirović smatra da je pobeda Albina Kurtija i njegovog pokreta „Samoopređeljenje“ dobra vest ne samo za Kosovo, nego i za region. „Kurti ima istorijsku šansu da se obračuna sa kriminalom, korupcijom i mafijom. Ukoliko se on ne obračuna s njima, oni će s njim. To se još nije desilo u regionu“, navodi Bećirović.

Kada je reč o događajima u Crnoj Gori, on napominje da su prošlu godinu obeležile brojne afere, a krajem godine i donošenje Zakona o slobodi veroispovesti, koji je, kako kaže, po mnogo čemu sporan.

„Donošenje tog zakona moglo bi se vratiti kao bumerang režimu Mila Đukanovića na predstojećim parlamentarnim izborima“, ocenjuje Bećirović.

Upitan o izboru Zorana Milanovića za predsednika Hrvatske, on ističe da su očekivanja od njega velika, prvenstveno kod hrvatskih građana jer su njegovim izborom pokazali da su za promene.

„Iz njegovih izjava može se razumeti da je izvukao pouke iz svoje dosadašnje političke karijere i da počinje razdoblje nekog novog, „normalnog“ Zorana Milanovića. To bi bilo dobro ne samo za Hrvatsku, nego i za relaksaciju odnosa u regionu, pa i sa Bosnom i Hercegovinom“, kaže Bećirović.

On napominje da to mora da bude pre svega evropsko ponašanje prema BiH, koje ne sme da bude opterećeno recidivima prošlosti.

Smatra da to neće biti jednostavno, jer je Vlada Andreja Plenkovića (HDZ) pokazala jedan vrlo rigidan odnos prema BiH i Srbiji, koji će biti moguće popraviti verovatno na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj na jesen i dolaskom nove vlade.

Bećirović upozorava da postoji realna opasnost da će predsedavanje Hrvatske EU doživeti „tihi“ bojkot u regionu.

„To je u nekoj meri i dobro, jer i Hrvatska treba da se ‘otrezni’ i zapita čemu vodi sva ta njena politika prema BiH i Srbiji i uopšte regionu. Teško je reći šta treba očekivati generalno od EU, a kamo li od hrvatskog predsedavanja Savetom EU“, navodi Bećirović.

Govoreći o Severnoj Makedoniji, on ističe da je ta zemlja pokazala da država može da napravi iskorak, odnosno napredak ukoliko su političke elite istinski opredijeljene i posvećene tom cilju.

Prema nejgovim rečima, premijer Zoran Zaev i njegovi saradnici su pokazali političku zrelost i demokratsku odgovornost kada je Zaev podneo ostavku i predložio održavanje prevremenih izbora, zbog nedođeljivanja datuma za početak pregovora s EU.

„Makronovo ‘ne’ nas je sve podstaklo na razmišljanje ne samo o proširenju, nego i o budućnosti same EU. Severna Makedonija je ispunila i više od postavljenih uslova i dobila je ‘ne’. Proširenje je u ovom trenutku potrebnije i važnije samoj EU nego državama koje imaju aspiracije za članstvo, jer države članice moraju dokazati svoju opredeljenost i pripadnost evropskim vrednostima i vizionarstvo“, smatra Bećirović.

On ističe da se, ako EU ubrzo ne koriguje tu odluku, može desiti da pojedine zemlje počnu ozbiljno da razmišljaju o promeni svoje geopolitičke orijentacije.

Napominjući da će Severna Makedonija po svemu sudeći već u februaru postati punopravna clanica NATO, on je istakao da svaka država suvereno odlucuje o svojim strateškim, odnosno kljucnim pitanjima.

„Put u EU i NATO su zacrtani u Dajtonskom mirovnom sporazumu kada je u pitanju Bosna i Hercegovina. U regionu se mnogo toga izgovorilo, pa je na kraju bilo drugačije. Verujem da ce tako biti i kada je u pitanju članstvo u NATO-u“, kaže Bećirović.

Prema njegovim rečima, pitanje neutralnosti država je vrlo kompleksno pitanje i retke su države koje imaju takav status.

„To nije jednostrani akt neke države, nego neko mora priznati i garantovati tu neutralnost, a to se ne može uraditi bez saglasnosti i volje velikih sila koje bi konstatovale, prihvatile i jamčile neutralnost“, zaključio je Bećirović.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.