Blic: Slučaj Kašogi kao akcioni film

RIJAD – Priča o ubijenom saudijskom novinaru Džamalu Kašogiju poprimila je oblik akcionog filma u koji su upleteni saudijska kraljevska porodica, obaveštajne službe, mladi i neiskusni princ, kao i čitav geopolitički svet, piše „Blic“.

Nakon 17 dana od nestanka novinara u saudijskom konzulatu u Istanbulu, Saudijska Arabija priznala je ono što je ceo svet znao: novinar „Vašington posta“, Džamal Kašogi, nije izašao živ iz konzulata.

Potvrdu o Kašogijevoj smrti prenela saudijska državna agencija, uz objavu o smeni dva visoka saudijska funkcionera i hapšenju 18 osumnjičenih za ubistvo. Rijad je do sada tvrdio da je Kašogi, koji je 2. oktobra otišao u konzulat u Istanbulu radi papirologije oko razvoda, napustio saudijsku teritoriju i kao „neosnovane“ ocenjivao optužbe turskih zvaničnika da je novinar i disident ubijen u konzulatu, piše „Blic“.

Uz potvrdu o Kašogijevoj smrti objavljena je i smena visokog funkcionera obaveštajne službe, generala Ahmeda al-Asirija, i važnog savetnika kraljevske porodice Sauda al-Katanija.

Njih dvojica su bliski saradnici saudijskog prestolonaslednika Muhameda bin Salmana, koji je prethodnih dana bio pod sve većim pritiskom zbog Kašogijevog slučaja, a sumnja se da je sam princ orkestrirao Kašogijev nestanak i ubistvo, navodi „Blic“.

Za Saudijsku Arabiju su nastale ozbiljne posledice od nestanka novinara, tolike da je kralj Salman smatrao da mora da interveniše, reklo je pet izvora bliskih kraljevskoj porodici. Prošlog četvrtka, 11. oktobra, kralj je poslao svog pomoćnika, princa Kaleda al-Fajzala, u Istanbul kako bi pokušao da smanji krizu koja je izbila.

Izvori bliski kraljevskom dvoru izjavili su za agenciju Rojters da je kralj u početku nije bio upućen u slučaj novinara, ali, pošto je osuda Saudijske Arabije srljala u spoljnopolitičku krizu, princ je, navodno, zatražio od svog oca da preuzme vođstvo.

Svetski lideri zahtevali su objašnjenje zbog Kašogija i rasla je istovremeno zabrinutost u pogledu kraljevskog dvora i prestolonaslednika bin Salmana, kome je kralj dodelio ogromnu moć, a koji se borio da „zadrži propast“.

Tokom posete princa Kaleda, Turska i Saudijska Arabija su se složile da formiraju zajedničku radnu grupu za istraživanje nestanka novinara. Kralj je kasnije naložio javnom tužiocu u Saudijskoj Arabiji da otvori istragu na osnovu njegovih zaključaka.

„Izbor Kaleda, starijeg člana kraljevske porodice sa visokim statusom, govori da je on kao lični savetnik kralja, njegova desna ruka, koji ima vrlo snažne veze i prijateljstvo sa (turskim predsednikom) Erdoganom“, rekao je saudijski izvor sa vezama u vladinim krugovima Rojtersu, a od susreta princa Kaleda i Erdogana, kralj Salman „postavio“ je sebe da upravlja aferom.

Princ Muhamed već je bio kontroverzna figura pre ove krize zbog njegovog sumnjivog načina konsolidovanja moći. U početku se prikazivao kao modernizator i reformator, ali ta slika brzo je nestala kada je uhapsio prinčeve i istaknute poslovne ljude u zemlji krajem prošle godine. Bio je veoma oprezan kako bi „slomio“ one koji se ne slažu sa njegovom vladavinom.

Najnovija intervencija kralja odražava sve veću zabrinutost među nekim članovima kraljevskog dvora o sposobnosti neiskusnog princa da upravlja. Kralj Salman proteklih nekoliko godina izašao iz javnog života dok je njegov sin postao centar pažnje.

Čuju se glasovi da kralj ponovo razmisli o velikom uticaju njegovog sina u Saudijskoj Arabiji i poziciji naslednika prestola.

„Čak i ako je on njegov omiljeni sin, kralj mora imati sveobuhvatan pogled na njegov opstanak i opstanak kraljevske porodice“, rekao je izvor Rojtersu.

Iz SAD, bliskog saveznika, čuju se sve glasniji pozivi da se saudijski princ ukloni, nakon niza grešaka koje je stvorio od početka njegove vladavine.

Republikanski senator Lindzi Grejam nedavno je opisao bin Salmana kao „toksičnog“ i rekao da „mora da ode“.

Reforme mladog bin Salmana propraćene su ućutkivanjem neistomišljenika, nakon čega je Kašogi i odlučio da ode u egzil, čistkom članova kraljevske porodice i biznismena zbog optužbi za korupciju, i – skupim ratom u Jemenu, kojeg je UN naziva najvećom katastrofom u svetu. Kašogijev nestanak dodatno je ugrozio reputaciju princa, produbljujući pitanja među zapadnim saveznicima i nekim Saudijcima o njegovom liderstvu.

Saudijska Arabija je više puta negirala bilo kakvu ulogu u nestanku Kašogija. Ali izvori koji su upoznati sa kraljevskim dvorom, rekli su da je reakcija Sjedinjenih Država, decenijski saveznik Rijada, doprinela kraljevoj intervenciji.

Kralj Salman (82) decenijama je deo unutrašnjeg kruga dinastije Saud. Za četiri decenije kao guverner Rijada, zaradio je reputaciju kraljevskog izvršitelja koji kažnjava prinčeve koji su prelazili „granicu“.

Da li je voljan ili sposoban da nastavi sa tom ulogom u ovoj krizi, ostaje nejasno, mada jedan izvor sa vezama u kraljevskoj porodici rekao je da je kralj očaran omiljenim sinom i da je na kraju uskočio u pomoć da bi ga zaštitio, što, inače, ne bi bilo prvi put.

Zvanična potvrda smrti Džamala Kašogija došla je malo posle telefonskog razgovora turskog predsednika Erdogana i kralja Salmana. Saudijska Arabija saopštila je da je novinar umro nakon tuče u saudijskom konzulatu u Istanbulu.

Kašogi, kritičar moćnog princa, živeo je od 2017. u egzilu u SAD, gde je radio za „Vašington post“.

Turska policija je u nastavila i proširila istragu, a jedna od lokacija je Beogradska šuma u blizini Istanbula.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.