najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Brisel na oprezu uoči Trampove posete

Evropski zvaničnici sa izvesnom dozom nervoze očekuju ovonedeljnu posetu američkog predsednika Donalda Trampa koji ne ceni mnogo EU, a svojim kritikama na račun NATO potpiruje strahove da bi SAD mogle da smanje angažovanje u tom vojnom savezu.

U sedištu EU i NATO, Briselu, bezbednosne službe su na oprezu, a diplomate idu sa sastanka na sastanak kako bi osigurale da će se istorijska poseta američkog predsednika proći bez problema.

„Cilj je da se to odvije brzo, da bude dinamično i pozitivno, i da se izbegnu komentari koji bi se posle mesecima ispravljali“, objasnio je direktor tink-tenk organizacije Karnegi Jurop (Carnegie EUrope) Tomaš Valašek.

Komentari američkog predsednika koji je ocenio da je NATO prevazidjen izazvali su zabrinutost u ovoj instituciji.

Tramp će sigurno ponovo insistirati da Evropljani dublje zavuku ruku u džep i povećaju izdvajanja za odbranu, kako bi smanjili zavisnost od Vašingtona, i na njih će vršiti pritisak da više učestvuju u borbi protiv terorizma.

Istraživač nemačkog instituta za spoljnu politiku SWP Markus Kaim ocenio je da se u suštini „svi i dalje pitaju kakva je Trampova politika u pogledu NATO i EU“.

Kako bi se izbegli problemi, nije predvidjena zajednička izjava nakon samita Nato, a diplomate su iza zatvorenih vrata poverile da je razlog za to strah da bi američki predsednik želeo da u poslednji čas unese izmene, uprkos tome što je po važećim pravilima potreban konsenzus.

Nije planirano ni da Tramp daje izjave novinarima, a javnosti se neće obratiti čak ni predsednici Evropskog saveta i Evropske komisije, Donald Tusk i Žan-Klod Junker, koji se sa američkim predsednikom sastaju u četvrtak ujutru.

Analitičar američkog Džerman Maršal fonda Jan Leser (Ian Lesser) navodi da članice NATO žele da ova kratka poseta ojača veze, a ne da ih naruši, i da zbog nepredvidivosti američkog predsednika postoji opasnost da se poseta ne odvije kako treba.

On smatra medjutim da bi problemi sa kojima se američki predsednik suočava na utrašnjem planu od smene šefa obaveštajne službe FBI Džejmsa Komija mogle da ga podstaknu da izbegne polemike kako bi ostvario jedan uspeh u spoljnoj politici.

Tramp je pre izbora na mesto predsednika opisao Brisel kao „mišju rupu“, a u januaru je rekao da se raduje „čudesnom“ Bregzitu, predvidjajući da će i druge zemlje napustiti Uniju, i kritikujući kao „katastrofalnu grešku“ odluku Nemačke 2015. godine da otvori vrata izbeglicama.

Neke članice NATO sa istoka Evrope veoma su zabrinute zbog simpatije koju je Tramp pokazao prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, i od same zamisli da bi se moglo dogoditi da SAD ne poštuju klauzulu člana 5 osnivačkog ugovora NATO kojom je predvidjeno da se u slučaju napada na jednu članicu NATO ovaj vojni savez ustane u odbranu svoje članice.

Kaim iz instituta SWP navodi da ustvari SAD nisu najavile da će povući pa čak ni da će smanjiti svoje vojne angažovanje i centralnoj i ističnoj Evropi, niti da će iz Evrope povući odbrambeni štit od nuklearne pretnje.

Američki ministar odbrane Džejms Matis (James Mattis) i potpredsednik SAD Majk Pens (Mike Pence) već su u februaru odnosno martu bili u Briselu i potvrdili su „snagu“ transatlantskih veza.

Tramp je na sastanku sa generalnim sekretarom NATO u Vašingtonu povukao svoju tvrdnju da je NATO prevazidjen.

Neke članice NATO su najavile da su voljne da povećaju izdvajanja za vojsku i približe se iznosu od 2,0 odsto bruto domaćeg proizvoda, što se najavljuje od 2014.

„Više evropskih vlada je razumelo poruku da američko liderstvo u NATO više ne može da se uzme zdravo za gotovo“, navodi Kaim iz SWP.

Razlike izmedju Trampa i EU velike su i po drugim pitanjima, od protekcionizma u trgovini do klimatskih promena.

„Nikada nijedan američki predsednik nije bio toliko otvoreni protivnik EU“, i sastanak Tuska i Junkera može se loše završiti, navodi Valašek.

(Beta)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike