Britanija ušla u rat u Iraku iako je bilo još opcija za mir

Britanija je ušla u rat u Iraku „pre nego što su iscrpljene sve opcije za mirno razoružavanje“, izjavio je danas penzionisani britanski zvaničnik Džon Čilkot, predstavljajući svoj izveštaj o ulozi Velike Britanije u iračkom ratu.

„Zaključili smo da je Ujedinjeno Kraljevstvo odlučilo da se priključi invaziji na Irak pre nego što su iscrpljene opcije za mirno razrešenje. Vojna akcija tada nije bila poslednja opcija“, istakao je Čilkot, prenela je agencija AFP.

On je dodao da je odluka o uključenju u američku invaziju u Iraku počivala na neispravnim obaveštajnim podacima i da je izvršena uz „potpuno neadekvatno“ planiranje.

Čilkot je naveo da je vlada tadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera predstavila procenu pretnje od oružja kojim raspolaže irački lider Sadam Husein sa „sigurnošću koja nije bila opravdana“, kao i da vojno planiranje tog rata i njegovih posledica nije bilo na nivou tog zadatka.

Komisija za zvaničnu istragu uloge Velike Britanije u iračkom ratu objavila je danas svoj dugo očekivani izveštaj, sedam godina od početka istrage i 13 godina od invazije na Irak 2003. godine, koju su predvodile SAD.

Čilkot je objavio izveštaj od 2,6 miliona reči, što je četiri puta više od Tolstojevog „Rata i mira“, o konfliktu u Iraku u kojem je do 2009, kad su britanske trupe napustile tu zemlju, poginulo 179 britanskih vojnika, gotovo 4.500 američkih vojnika i više od 100.000 Iračana.

Nakon što je svrgnut sa vlasti Sadam Husein, njegova vlada i vojno rukovodstvo, Irak je zapao u sektaško nasilje, a taj haos je doprineo kasnijem jačanju samozvane Islamske države, prenela je agencija AP.

Irački rat je bacio senku na zaostavštinu tadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera, čiju vladu kritičari optužuju da je preuveličala obaveštajne podatke o navodnom oružju za masovno uništenje koje poseduje Sadam Husein, kako bi dobili veću podršku za vojnu intervenciju.

Bler, koji nije želeo da komentariše Čilkotov izveštaj pre njegove objave, uvek je tvrdio da njegova vlada nije izmišljala niti iskrivljavala obaveštajne podatke.

U toku Čilkotove istrage je između 2009. i 2011. održano više javnih saslušanja, svedočilo je više od 150 svedoka i pregledano 150.000 dokumenata.

Objava izveštaja je više puta odgođena, delimično zbog neslaganja oko toga da li u dokument treba da budu ubačeni poverljivi materijali, uključujući snimke razgovora između Blera i tadašnjeg predsednika Džordža Buša mlađeg.

Antiratni aktivisti i rođaci neki od poginulih britanskih vojnika se nadaju da će izveštaj zaključiti da je invazija bila ilegalna, što bi otvorilo put da se Bleru sudi za ratne zločine.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.