Bura zbog izjava zvaničnika da bi pucali i spalili migrante

RIM – Slucaj clana regionalne vlade Antonija Kaligarisa, koji je izjavio “da bi mirno upucao migrante”, i sefa civilne zastite turistickog mesta Grado (blizu Venecije) , Dzuliano Feluga, koji bi “zapalio krematorije i organizovao skadrone smrti” protiv migranata, od lokalnog postali su vruc nacionalni problem.

Pitanje je pokrenuto i disusiji u donjem domu italijanskog parlamenta.

Clan partije “Slobodni i Jednaki” (“Liberi e Uguali”) Nikola Fratojani rekao je “da je slucaj jos jedan primer kako fasizam i rasizam nisu misljenje, vec nasilje, arogantnost i diskriminacija. U civilizovanom drustvo neko ko izjavi to sto je rekao Kaligaris podneo bi ostavku u roku od 5 minuta”, navodi Fratojani.

Gradonaclnig Grada je nakon sokantne izjave sefa civilne zastite, Dzuliana Feluga, pokrenuo hitan postupak za smenu coveka koji bi “otvorio krematorije za migrante”.

Antonio Kaligaris clan desicarske partije „Liga“ i izjavu o krematorijumu za migrante dao je juče tokom rasprave o problemu sve većeg priliva migranata koji dolaze u Italiju takozvanom „balkanskom rutom“ a izjava opstinsog i službenik Feluga koji je predlozio „Cetiri kanistera benzina, upaliti krematoriji…i vise nece uznemiravati“je njegov „odgovor“ na proteste migranata koji su u Udinama protestovali jer je kasarna u koju su smesteni stavljena u karantin zbog slučajeva zaraze Covidom19.

Od juce kada su izjave sok pojavile u javnosti, u regiji FVG je pokrenuta peticija, koju je u samo nekoliko sati, poptisalo hiljade građana, za smenu clana vlade koji bi “hladno upucao migrante”.

Drustvene mreze su “usijane” od komenatara i zahteva za akciju. U Trstu razne asocijacije i udruzenja traze da se sto pre organizuje javni protest.

U Trstu je u Drugom Svetskom ratu postojao i radio jedini konecentarcioni kamp sa krematorijem u Italiji „San Saba“, gde su zatvarani, muceni i ubijani Jevreji, Slovenci, Rom i svi oponenti fasistickog rezima.

Logor smrti „San Saba“ je pretvoren u muzej i mesto gde se svake godine na dan komemoracije Holokausta 27 Januara, odaje pocast ubijenim i i daju obecanja „nikad vise“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.