U trendu

Da li je italijansko STOP migrantima novo seme razdora u EU

Potez Rima, koji predstavlja prvu pokaznu vežbu nove Vlade kada je reč o migrantskoj politici, ukazuje da će Italija voditi samostalniju spoljnu politiku koja će biti u koliziji sa onim što se zove spoljna politika EU, uključujući i onu prema Rusiji.

Odluka zvaničnog Rima da ne primi brod sa više od 600 migranata spasenih na Mediteranu naišla je na podeljene reakcije zemalja Evropske unije. Francuska je oštro kritikovala potez nove Vlade Italije i nazvala je neodgovornom i ciničnom, uz poruku predsednika Makrona da, prema pomorskom zakonu, zemlja čija je obala najbliža snosi odgovornost za migrante.

Italija je sa druge strane dobila podršku mađarskog premijera Viktora Orbana, koji je poručio da se „snaga volje vratila u Italiju“ i istakao da je „bilo tako depresivno godinama slušati da je nemoguće zaštititi pomorske granice“.

Prema rečima spoljnopolitičkog komentatora Boška Jakšića, potez zvaničnog Rima predstavlja prvu pokaznu vežbu nove Vlade Italije kada je reč o migrantskoj politici. On podseća da su i prethodnici premijera Kontea godinama tražili veću pomoć Brisela i Evropske unije, s obzirom na to da je Italija prva zemlja na udaru migranata iz severne Afrike.

„Svi ti apeli su uglavnom prošli neuslišeni, a sada imamo jedan odgovor koji je direktna poruka Briselu — ako nećete da nam pomognete, onda ćemo mi takve brodove da odbijemo. Činjenica da je Rim iskazao solidarnost sa potezom Madrida govori u prilog tome da je Italija spremna da nastavi da sarađuje, ali samo pod uslovima pojačane finansijske podrške“, ocenjuje Jakšić.

Na pitanje mogu li se od nove Vlade Italije i ubuduće očekivati potezi koji će se kositi sa zvaničnom politikom EU, Jakšić kaže da Brisel ima mnogo razloga da strahuje od naleta mahom desnih populista, koji su usmereni protiv Evropske unije.

„Što se Italije tiče ovo je bila dobra prilika, ali ne i prva, da se iskaže takva vrsta raspoloženja. Ne zaboravimo da je Italija među zemljama koje su već dugo u prvom redu onih koji traže ukidanje sankcija Rusiji, kao i da je Italija na nedavnom samitu G7 bila jedina zemlja koja je otvoreno podržala zahtev Donalda Trampa da se Rusija vrati u članstvo organizacije koje se nekada zvala G8. Dakle, od onog trenutka kada je Italija prihvatila Trampov slogan ’Amerika na prvom mestu‘, prebacujući ga naravno na slogan ’Prvo Italija‘, mislim da postoje novi razlozi da EU bude zabrinuta, ali isto tako i da se zapita kakav je kvalitet njene politike, ne samo naspram jedne od članica koja je osnivač Unije, nego i šire geopolitike, koja se tiče pre svega odnosa sa Rusijom“, primećuje Jakšić.

Kako kaže, na osnovu ovih nekoliko malih primera može se očekivati da će Italija voditi samostalniju spoljnu politiku, koja će biti u koliziji sa onim što se zove spoljna politika Evropske unije.

„Sve češće će Rim pratiti sopstvene interese na raznim poligonima i tržištima, između ostalog na jednom od njima najvažnijih, a to je tržište Rusije“, kategoričan je sagovornik Sputnjika.

Upitan da li će prebacivanje odgovornosti za prihvat migranata sa jedne zemlje na drugu posejati novo seme razdora unutar EU, Jakšić kaže da je ovo samo najnovija epizoda svega onoga što se događalo tokom migrantske krize. On podseća da smo repliku situacije koja se sada dogodila između Italije i Malte svojevremeno imali na mađarskoj i austrijskoj granici.

„Evropa očigledno nema zajedničku politiku prema migrantima. Kriza se, istini za volju, smirila i više ne postoji onaj pritisak migranata kakav je bio, iako se u poslednje vreme pojačava broj migranata koji u Evropu dolaze, pre svega, koristeći albansku rutu. Ali što se tiče ponašanja Malte i Italije u ovoj situaciji to nije ništa novo i samo dokazuje da jedno trajno rešenje nije napravljeno. U krajnjoj liniji, Evropska unija nema odgovor na rešenje šta uopšte raditi sa migrantima, pa kako bi onda imala i odgovorno rešenje šta raditi sa jednom akutnom migrantskom krizom“, zaključuje Jakšić za Sputnjik.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike