Danas pet godina od dolaska pape Franje na čelo Rimokatoličke crkve

U istoriji Vatikana prvi papa iz Latinske Amerike, Horhe Mario Bergoljo koji danas navršava pet godina na čelu Rimokatoličke crkve, pokrenuo je mini-revoluciju u jednostavnom stilu, okrenut ka isključenima iz društva, protiv društveno-ekonomske nejednakosti, ali ipak konzervativno se pridržavajući katoličkog morala, ocenila je agencija Frans pres.

Taj jezuita iz Agentine, nadbiskup Buenos Ajresa, izabran je da sprovede duboku ekonomsku reformu Kurije (vlade Vatikana) posle niza skandala, ali je ta reforma usporena zbog očiglednih unutrašnjih nesuglasica.

Papa Franja (81) često imenuje nove kardinale, a njegova najveća ambicija je da probudi svest ljudi ponavljajujući poruke o milosti, gostoprimstvu, verskoj toleranciji u nadi da će to vratiti vernike u okrilje crkve.

Franja je krajem 2015. godine proglasio Jubilej milosrdja kao centralnu temu svog pontifikata. „Ko sam ja da nekom sudim?“, rekao je papa o homoseksualcima, a „Svi smo mi migranti“ rekao je u logoru za izbeglice na grčkom ostrvu Lezbos.

Poglavar Rimokatoličke crkve, koji je skoro ceo život proveo u Argentini, neumorno osudjuje sve oblike nasilja – od migrantske krize do ekonomske eksploatacije, kao i oružane sukobe.

Papa je rekao da ga je sramota zbog seksualnih skandala njegovog sveštenstva i redovno se sastaje sa žrtvama.

Bergoljo je izabran 13. marta 2013. godine kad je imao 76 godina. Jednostavni papa nije hteo da od tada boravi u zvaničnim vatikanskim odajama, već se opredelio za stan od 50 kvadratnih metara jedne hotelske rezidencije u Vatikanu.

Franja je ubrzo na početku pontifikata, uveo tuš-kabine za beskućnike na Trgu Svetog Petra, i pozvao ih u Vatikan na ručak i u razgledanje. Prošle godine je postavio crveni tepih za doček 3.500 beskućnika iz 22 evropske zemlje, kojima je zatražio da mu „oproste u ime hrišćana koji ne razumeju siromašne ljude“.

Za razliku od povučenog pape Benedikta XVI, Franja se srdačno pozdravlja s vernicima i dozvoljava da bude okružen ljudima. Ponekad ume da iznenadi zvaničnike svog protokola jer uradi nešto neočekivano.

Papa je tokom posete Bliskom istoku 2014. zatražio da se zaustavi automobil u kojem je bio, izašao i stao ispred zida koji deli Izrael i Zapadnu obalu i molio se tu za mir i pomirenje.

Kao prvi papa još od 10. veka koji nije odabrao da se kao papa nazove po nekom od svojih prethodnika, odabrao je da ponese latinsko ime Franciskus (Franciscus – Franja) u čast svog uzora – dobročinitelja siromašnih, Svetog Franje Asiškog.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.