Desničari Danske traže deo nemačke teritorije

U srcu Evropske unije (EU), poljuljane raznim krizama, od dužničke i finansijske do izbegličke i integracione, a u godini nemačkih izbora, od moćnih desničara iz susedne Danske stigao je zahtev o promeni granica, „sa željom“ da se na nemačkom ostrvu Silt zavijori – danska zastava.

Time je, uz pominjanje prava nacionalnih manjina, tema promena granica u EU koja je na neki način i tabu, ali, veruje se, i okončana gorkim iskustvima dva svetska rata i novijom političkom istorijom Evrope, postala nešto o čemu se govori sa dozom humora u vreme karnevala, ali i uz ozbiljne političke komentare.

Zamenik šefa desno-konzervativne danske Narodne partije Seren Espersen želi, naime, da se danska granica ponovo, prema starim graničnim propisima, pomeri u pravcu juga, pri čemu bi gradovi Flenzburg, Rendzburg i ostrvo Silt, lepotica Severnog mora, gde se odmaraju Nemci i njihovi političari, bilo u danskim rukama.

„Mi bi rado imali Dansku do reke Ajder…naravno…“, rekao je Espersen.

„Zašto mi to ne bi želeli? To je nada i san…istorija nije statična…“, smatra ovaj 63- godišnji danski desničar, koji, istina, kaže da niti veruje, niti želi da bi uskoro moglo doći do bitke u južnom Šlezvigu.

Espersen je rekao, a nemački političari reagovali- u svakom slučaju komentarima i upozorenjima – političkim, ali i turističkim.

„To se dobija kada se Evropa prepusti desničim populistima“, upozorio je ekspert za pitanje unutrašnje politike iz vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Armin Šuster.

Njegov kolega iz bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Mihael Frizer savetovao je Espersenu da, iako je karneval, skine svoju „karnevalsku kapu“.

On je, takođe, Espersenu „pripretio“ i nemačkim turistina koji godišnje ostavljaju milione u Danaskoj i rekao da bi se moglo desiti da im uskoro više niko ne dođe.

Espert za spoljnu politiku iz CSU Hans-Peter Ul smatra da je pomeranje granica moguće, samo ako to želi većina na obe strane.

„Pomeranje granica – to su nas naučila gorka iskustva dva svetska rata – moguće je samo ako većina na obe strane granice to želi“, upozorava Ul.

Zamenik poslaničkog kluba demohrišćana Hans-Peter Fridrih savetovao je Espersenu da čovek, ako to ne podnosi, ne bi ni trebalo da pije danski ““akvavit““, što je jedna vrsta rakije sa kimom.

Politička partija danske nacionalne manjine u Nemačkoj, ŠW, odbacila je kao populističke, nerealističke i vremenu neprimerene zahteve ovog danskog desničara o promeni granica.

„Ideja da Silt i Šlezvig postanu danski je opasna igra sa decenijama dugim graničnim mirom, koji smo zajednički postigli posle stogodišnjih dansko-nemačkih konflikata“, saopštio je šef poslaničkog kluba ŠW u parlamentu u Kilu Lars Harms.

Iz redova nemačke partije „Zeleni“ stigao je zahtev vladi u Kopenhagenu da se distancira od izjava Espersena o reviziji granica, čija je partija druga po snazi u parlamentu.

Nemački političari su na ovaj zahtev iz Danske reagovali u prvom planu opušteno, ukazujući da su 2015. godine Nemci u Danskoj ostvarili 13, 8 miliona noćenja, što je više od 60 odsto svih noćenja stranih turista i time su temu promena granica, uglavnom, sveli na biznis-priču, čime su, takođe, stavili do znanja da se sa evropskim populistima i desničarima ne treba upuštati u ozbiljne političke diskusije, ni rasravljati o definitivno utvrđenim pitanjima.

Nemačka pokrajina Šlezvig – Holštajn, smeštena na kranjem severu zemlje, koju Nemci od milja zovu i „zemlja horizonta“, pokrajina je raskošne lepote i skandinavskih fjordova na obalama Severnog mora i Baltika, u kojoj Danci žive kao priznata nacionalna manjina, uživajući u na daleko čuvenom blagostanju, na koje su Nemci ponosni.

Na drugoj strani, takođe, mirno, okruženi Dancima, žive Nemci u blagistanju danske socijalne države.

Šta bi, međutim, bilo, „kada bi bilo“ i kada bi, umesto država stabilnih ekonomija i naroda sličnih navika, interesovanja, religije, kvota nataliteta, u bedi i različitim religijama živela neka druga dva naroda, od kojih bi jedan bio narod sredovečnih jedinaca, a drugi beležio demografski bum i da li bi to moglo podsećati na balkanske neprilike – pitanje je u zoni političkih špekulacija i akrobatike, gde je svaka sličnost nenamerna.

U, međuvremenu je šef danske diplomatije Anders Samuelsen, povodom Espersenovih izjava i zahteva za pomeranjem državne granice ka jugu, samo kratko rekao da to, „kao što je poznato, nije politika Danske, niti danske vlade“.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.