Deveti saziv EP imaće 7 grupa, konstituisanje pocetkom jula
BRISEL – Mesec dana nakon evropskih izbora poznato je da će novi Evropski parlament verovatno imati sedam političkih grupa, a najbrojnija je Evropska narodna partija (EPP) sa 182 poslanika.
Konstitutivna sednica treba da se održi između 2. i 4. jula u Strazburu, kada će, između ostalog, biti izabran i naslednik predsednika Antonija Tajanija.
Kao što su istraživanja javnog mnjenja mesecima unazad predviđala, deveti direktno izabrani saziv EP mnogo je više fragmentiran nego osmi.
Poslaničke grupe levog i desnog centra više nemaju većinu, a ovaj faktor biće vrlo značajan kada dođe do izbora nove Evropske komisije, koja bi trebalo da bude izglasana do jeseni, piše Juropijen Vestern Balkans (EWB).
I dok čekaju da šefovi država i vlada u Evropskom savetu nominuju naslednika Žana Kloda Junkera, evropski poslanici formirali su političke grupe, kako tradicija nalaže, po ideološkim, a ne nacionalnim linijama.
Njihovo brojčano stanje donekle će se promeniti kada (i ako) se Bregzit finalizuje i 73 poslanika Ujedinjenog Kraljevstva napuste Evropski parlament, ali ova promena neće značajno uticati na odnos snaga.
Za sada je poznato sedam političkih grupa, jedna manje nego u prethodnom sazivu.
Najbrojnija je Evropska narodna partija (EPP) sa 182 poslanika među kojima je 29 predstavnika nemačkih demohrišćana, a dvocifren broj poslanika ima i poljska Građanska platforma, zatim rumunska Nacionalna liberalna partija i španska Narodna partija.
Jedna od pojedinačno najvećih stranaka u okviru EPP-a, sa 13 poslanika, i dalje je mađarski Fides, koji se na sajtu Evropskog parlamenta i dalje vodi kao njen član, uprkos suspenzije Lider EPP je Nemac Manfred Veber koji je bio i kandidat te grupe za predsednika Evropske komisije.
Druga najveća grupacija je Progresivni savez socijalista i demokrata (S&D) sa 153 poslanika koje predvodi Irače Garsija. Gotovo sve partije levog centra širom kontinenta ostale su u ovoj grupi.
„Obnovimo Evropu“ sa 108 poslanika, prva je politička grupa koja promenila naziv u odnosu na prethodni saziv. Sastoji se od bivše grupe ALDE (Savez liberala i demokrata za Evropu) i poslanika izabranih na listi okupljenoj oko Republike u pokretu Francuskog predsednika Makrona.
Nosilac Makronove liste na evropskim izborima bila je bivša ministarka za evropske poslove Natali Luazo, ali pošto se ona povukla iz trke, pobedu je odneo Dačian Čiološ, bivši premijer Rumunije.
Grupa Zeleni/Evropski slobodni savez sa 75 poslanika zaista je uspela da znatno poveća broj poslanika, pre svega u Nemačkoj, Francuskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu. Udruženi sa regionalnim partijama iz Evropskog slobodnog saveza, u koje spadaju katalonske i škotske stranke, Zeleni će, makar do odlaska britanskih poslanika, zauzimati četvrto mesto po brojnosti u EP.
Na čelo grupe reizabrani su Ska Keler iz Nemačke i Filip Lamber iz Belgije.
Identitet i demokratija (ID) koje čine desne populističke partije koje su u prethodnom sazivu bile okupljene u „Evropu nacija i slobode“ gotovo su udvostrucile broj poslanika i imaće ih 73.
Na čelu grupe biće Marko Cani iz Italijanske Lige, pojedinačno najjače partije ove ideološke orijentacije na kontinentu
Ipak, ona i dalje kontroliše manje od 10% ukupnog broja mesta. Čine je Nacionalno okupljanje (bivši Nacionalni front), italijanska Liga, Alternativa za Nemačku, Slobodarska partija Austrije, Partija slobode iz Holandije, Danska narodna partija i još nekoliko manjih političkih organizacija.
Evropski konzervativci i reformisti (ECR) Risanta Legutka imaju 62 poslanika. Nekada su okosnicu ove grupe činile poljska Pravo i pravda i Konzervativna stranka Ujedinjenog Kraljevstva. I dok je vladajuća stranka Poljske zadržala primat sa 26 poslanika, Torijevci su na ovim izborima, zbog nemogućnosti da dogovore Bregzit do 29. marta, doživeli „potop“ i sa 19 spali na samo četiri poslanika.
Ujedinjena evropska levica/Nordijska zelena levica (GUE/NGL ima 41 poslanika, a čine je grčka Siriza španski Podemos, Nepokorna Francuska, nemačka Levica.
Dve velike partije koje, za sada, nisu članice nijedne poslaničke grupe, jesu Partija za Bregzit Najdžela Faraža (29 poslanika) i Pokret pet zvezda iz Italije (14 poslanika).
Na sajtu Evropskog parlamenta one se još uvek vode kao članice grupe „Evropa za slobodu i direktnu demokratiju“ koja je postojala u prethodnom sazivu, ali za formiranje političke grupe potrebni su predstavnici bar sedam različitih zemalja EU.
Da li će ove partije ostati nezavisne, pristupiti nekoj od postojećih grupa ili sa drugim nezavisnim poslanicima formirati novu, ostaje da se vidi – pogotovo imajući za vidu da „bregzitaši“ verovatno neće ostati u parlamentu tokom celog njegovog saziva.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.