Dojče vele: EU danas kao Jugoslavija uoči raspada

Sa nacionalističkim smutnjama, ekonomskom krizom i podelama, Evropska unija danas, 25 godina posle potpisivanja sporazuma u Mastrihtu, liči na Jugoslaviju krajem 1980-ih, piše danas „Dojče vele“, uz ocenu da se EU mora osposobiti da zaista složno deluje, inače će propasti.

Nemački portal tvrdi da je ujedinjena Nemačka u Mastriht donela kao miraz ne samo svoju ekonomsku silu već i istorijski uslovljenu slabost, te da je, kao „politički patuljak“, prenela tu osobinu i na EU, a kao primer navodi odsustvo doslednog spoljnopolitičkog stava na Balkanu.

„Možda niko i nije bio u stanju da u godinama posle Mastrihta odmah shvati kakve su greške Evropskoj uniji stavljene još u kolevku, ali ako one budu ignorisane, to bi moglo dovesti do kraja Unije“, upozorava se u tekstu.

DV ocenjuje da je „jedan od prastarih grehova EU bila nesposobnost da pravilno proceni jugoslovensku krizu, da preventivno deluje i spreči rat ili da izvrši ozbiljan mirotvoran uticaj posle izbijanja sukoba“.

Kako ukazuje, upravo je Evropska zajednica u vreme raspada južnoslovenske države – a to je bilo vreme rođenja EU – bila nedosledna u zastupanju proklamovanih vrednosti.

Ovaj portal ističe da je u vreme hladnog rata Zapadna Nemacka bila „i privredni div i politicki patuljak“.

„Ta osobina se u Mastrihtu prenela i na EU. Za ovih 25 godina patuljak nije ni malo porastao. Potpuno su zakazale i povremene terapije s bezbednosnim i spoljnopolitickim hormonima rasta. Recimo, još uvek ne postoji konsekventna spoljnopoliticka linija na Balkanu. A takozvani Zapadni Balkan, prepušten sebi, periodično se vraća svojim tribalnim korenima“, ističe se u tekstu.

Na unutrašnjem planu, ocenjuje DV, Uniji nedostaje sposobnost postizanja konsenzusa.

„Tvrd stav Nemačke u svetskoj finansijskoj krizi kao i velikodušnost Berlina za vreme izbegličke krize možda jesu proizvod trenutne nemačke finansijske i humanitarne logike. Ali, nemačka doslednost u toj logici deluje na očuvanje mira u kući kao trajni toksin“, objašnjava portal.

Toksicnost se, ukazuje DV, mogla razviti jer su oba stava došla na kraju, a ne na početku lošeg razvoja događaja, a kao primer navodi to da su prilikom prijema Grčke u evrozonu zapadne zemlje Atini glatko progledale kroz prste, a isto se desilo prilikom prijema Bugarske, Rumunije i Hrvatske u EU.

„Dablinski sporazum po kojem izbeglice mogu tražiti azil samo u zemlji u koju su prvi put krocili na tlo EU godinama je štitio Nemačku preopteretivši sredozemne zemlje. Tvrdoglavo ignorisanje te činjenice napravilo je od Mediterana masovnu grobnicu, a od sirijske tragedije – evropsku izbegličku dramu“, navodi se u tekstu.

Konstatujući da aktuelno stanje EU sve više podseća na Jugoslaviju uoči raspada, DV navodi da, ako se katastrofa u bivšoj Titovoj državi može svesti na jednu formulu, onda ona glasi: permanentna redukcija jugoslovenskog društva na navodne zajednice porekla u kombinaciji sa ekonomskom krizom.

„Političke i ekonomske protivrečnosti su se preko noći vulgarno etnizirale. Tada je to u očima zapadnih posmatrača izgledalo kao atavizam, odstupanje od glavne struje istorijskog napretka. Nažalost, 25 godina posle svega mora se konstatovati da je raspad Jugoslavije označio početak, a ne kraj jednog kobnog trenda“, ističe nemački portal.

DV predlaže „jednostavnu spasonosnu formulu“: trebalo bi da se zemlje koje čine Uniju udruže u složnu zajednicu vrednosti i tako dosledno nastupe prema okruženju, ali i da primenjuju istinsku solidarnost unutar Unije, i to iz spoznaje da je bolje na vreme ulagati nego posle intervenisati.

„EU mora dostići stvarnu solidarnost, finansijsku održivost za sve članice i osposobiti se da zaista složno deluje, inače će propasti“, zaključuje nemački portal, uz upozorenje da je vremena sve manje.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.