Dokumenta: Dijalog o obeležavanju zločina na Koranskom mostu
ZAGREB – Dokumenta Centra za suočavanje s prošlošću predložila je pokretanje dijaloga o obeležavanju 30. godišnjice stradanja na Koranskom mostu u Karlovcu naredne godine, a koji bi uključio porodice ubijenih i sve sada suprotstavljene aktere u pronalaženju primerenog rešenja.
Ta nevladina organizaija podseća da je na današnji dan pre 29 godina Mihajlo Hrastov, pripadnik MUP-a, hicima iz automatske puške ubio 13 rezervista JNA na tom mostu.
U postupku koji je započeo 1992. nakon tri oslobađajuće presude pred Županijskim sudom u Karlovcu, presudio je Vrhovni sud.
Ali, nakon žalbe, Ustavni sud vratio je predmet na većanje Vrhovnom sudu pred izmenjenim većem jer nije javno objavio presudu, podseća u saopštenju Dokumenta.
Konačno, Vrhovni je sud 2. septembra 2012. doneo presudu i time nakon 20 godina zaključio najduži postupak vođen zbog povrede vrednosti zaštićenih međunarodnim pravom pred hrvatskim pravosuđem i Hraštov je proglašen krivim za krivično delo protiv čovečnosti i međunarodnog prava.
Za ubstvo trinaestorice i teško ranjavanje dvojice zarobljenih neprijateljskih vojnika Hrastov je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine.
Vrhovni sud je pritom zaključio da Hrastov nije napadnut od rezervista JNA, te da nije bilo napada na svedoka Gorana Čerkeza, dok su preživeli zarobljenici s mosta Svetozar Šarac, Branko Mađarac, Duško Mrkić i Nebojša Jasnić posvedočili da nisu videli bilo kakav otpor zarobljenika.
„Ali, interpretacije u kojima se ističe navodni otpor ubijenih i ranjenih zarobljenika tvrdokornije su od konačne presude Vrhovnog suda“, zaključuju u Dokumenti.
Smatraju da treba razgovarati i o činjenicama koje se ne uklapaju u uvrežene poglede na događanja na Koranskom mostu i predlažu dijalog o obeležavanju 30. godišnjice koji će uključiti porodice ubijenih i sve sada suprotstavljene aktere u pronalaženje primerenog rešenja.
U Dokumenti ocenjuju da je sudski postupak protiv Hrastova, zapocet 2012, tada pokazao da se državno tužilastvo i sudsko veće ne mogu odupreti pritiscima u sredini u kojoj su mnogi verovali da je smaknuće zarobljenika legitimna reakcija na agresiju, prenela je Hina.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.