DV: Koja je cena vojne intervencije u Hongkongu

BERLIN – Peking sve otvorenije preti Hongkongu da će poslati vojsku pod oružjem u taj grad pod kineskom kontrolom, ali odluka po svemu sudeći još nije doneta jer je cena velika, piše dopisnik Dojče velea iz Kine Matijas Belinger.

On podseća da se u Šenženu, gradu pred vratima Hongkonga, već danima okuplja veliki broj kineskih policijskih jedinica.

Duge kolone oklopnih vozila uputile su se na jug i već zakrčile ulice pograničnog grada Šenžena, a od pocetka nedelje su na društvenim mrežama sve prisutniji video klipovi po kojima se može zakljuciti da Kina na granici sa Hongkongom gomila trupe „Narodne policije“, paravojne formacije koja je opremljena teškim naoružanjem, navodi Belinger.

To je, prema dopisniku Dojče velea iz Kine, poslednji kamenčić u mozaiku sačinjenom od pretnji koje Peking upućuje vec nedeljama, a čije je poruka jasna: „Spremni smo da silom ugušimo proteste u Hongkongu“.

„Strah je posao diktatura. Moćnici se boje naroda i zato čine sve da se narod boji njih. Taj sistem zastrašivanja Kina je usavršila. Država ima bezbroj mogućnosti da stalno podseti građane da je spremna da upotrebi silu. Od telefonskog poziva koji poslodavac uputi Državnoj bezbednosti, preko zabrane putovanja u inostranstvo do, hapšenja i mučenja“, piše Belinger.

Medutim, dodaje on, u Honkongu su kineski funkcioneri suoceni s činjenicom da njihove pretnje nisu delotvorne.

Gradani su deset nedelja na ulicama, a ne pomaže ni policijsko nasilje ni masovna hapšenja ni drakonske kazne, navodi Belinger ukazujući na to da učešće u izgredima povlači kaznu do deset godina zatvora.

Dodaje da ni pretnja vojnom intervencijom nije uplašila uglavnom mlade demonstrante.

Lako je, kaže, zamisliti da državni vrh Kine sve to gleda sa nevericom jer pretnje koje stižu iz Pekinga nisu prazna priča.

Belinger navodi da je komunisticko rukovodstvo pre 30 godina na Trgu nebeskog mira u Pekingu pokazalo da je spremno da puca na sopstveni narod, ako smatra da mu je ugrožen opstanak na vlasti i dodaje da ne treba očekivati da imaju obzira.

To, dodaje, znaju i demonstranti.

„Ako ih pitate da li vide neku šansu da njihov protest urodi plodom, cesto je odgovor bez oklevanja – ne. Peking je u prethodnim godinama sve otvorenije pokušavao da ojača svoj uticaj u gradu. Opozicioni političari su isključivani iz parlamenta, nedostatak poštovanja prema državnoj zastavi je sankcionisan zatvorom, lideri demokratskog pokreta iz 2014. nestajali su iza rešetaka“, navodi Belinger.

On smatra da mnoge demonstrante na ulice ne tera nada da će zaustaviti ili preokrenuti taj trend, već možda osećaj da možda poslednji put mogu da pokažu šta misle.

Gradonačelnica, podseća, upozorava demonstrante da guraju „grad u ponor“, a demonstranti odavno osećaju da se nalaze u slobodnom padu, pa njihov utisak da su svakako izgubili čini pretnje iz Pekinga tako nedelotvornim.

Belinger kaže da Hongkong još ima mnogo toga da izgubi i da bi vojna intervencija znacila kraj medunarodnog finansijskog centra.

„Slobode koje je grad uživao bile bi zauvek izgubljene. Isto tako i Peking ne bi izašao iz svega toga bez posledica. Hongkong je najvažnija finansijska kapija za svetski kapital potreban kineskim kompanijama“, ukazuje dopisnik Dojče velea.

Slike krvi na ulicama, dodaje on, nanele bi veliku štetu imidžu ambiciozne svetske sile, moguće sankcije bi zatekle kinesku ekonomiju u nezgodnoj fazi, a u trgovinskom sporu sa Sjedinjenim Americkim Državama kineska pozicija bi znacajno oslabila.

Belinger navodi da je čovek koji je imao moć za vreme masakra na Tjenanmenu, Deng Sjaoping, na primedbe da će upotreba vojske protiv studenata izazvati oštre međunarodne reakcije, rekao: „Zapadnjaci će to zaboraviti“.

„Ako kinesko rukovodstvo opet ukalkuliše sve to, ni ovaj put neće biti nikog da ga zaustavi, a ono što bi zapadne demokratije ovaj put mogle da ucine, jeste da Pekingu jasno stave do znanja da bi upotreba sile stvarno imala veliku cenu“, smatra Belinger.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.