DW: Dil Berlina i Madrida na klimavim nogama

BERLIN – Nemačka od sada može da vrati u Španiju one izbeglice koje su tamo već zatražile azil, a iste sporazume Berlin bi hteo sa Rimom i Atinom, piše Rupert Vidervald i dodaje da je to više marketing nego rešenje problema.

Kako navodi Vidervald u komentaru za Dojče vele, od ovog vikenda izbeglice zaustavljene na nemačkoj granici mogu biti vraćene u Španiju ako su tamo već podnele zahtev za azil, ali o sporazumu Nemačke i Španije je malo poznato.

Kako kaže, iako je nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova važno da naglasi kako Španija niti traži niti očekuje protivuslugu, može se očekivati da će zvanični Berlin i te kako voditi računa da Španija dobije potrebne resurse kako bi registrovala migrante i obradila njihove zahteve za azil.

O tome je tokom vikenda bilo reči u razgovoru kancelarke Angele Merkel tokom posete španskom premijeru Pedru Sančezu.

„Sporazum nije bogzna kakav uspeh jer tek mali broj potražilaca azila registrovanih u Španiji preko Francuske stiže do Nemačke. Još je manji broj takvih koji stižu preko nemačko-austrijske granice. Uz to su izgleda u Madridu insistirali da proces deportacije u Španiju bude obavljen u 48 sati od pojavljivanja migranta u Nemačkoj. Ko zna kako funkcioniše nemačka birokratija ima svako pravo da sumnja da je takva brzina moguća“, navodi Vidervald.

Prema njegovim rečima, pored svega toga ne zna se koliko će Sančez sa nestabilnom većinom u parlamentu opstati u premijerskom sedlu, a sporazum može propasti sa sledećom političkom krizom u Španiji.

„Dil Berlina i Madrida je na klimavim nogama i bez velikog efekta. Glavni cilj nemačke vlade ostaju slični sporazumi sa Italijom i Grčkom. Svi takvi sporazumi imaju pre svega funkciju u unutrašnjoj politici – njih bi kancelarka knjižila kao uspehe i koristila za odbranu od onih koji je kritikuju zbog tobože previše liberalne izbegličke politike“, ocenjuje on.

Kako kaže, sve to ne bi smelo da skrene pažnju sa stvarnog, ni izbliza rešenog problema – da se desetine hiljada ljudi od Avganistana do poslednjeg kutka Afrike kreću na put ka Evropi pristajući na rizik da skapaju u pustinji, da se udave u Sredozemnom moru ili da ih krijumčari pretvore u roblje.

On dodaje i da kada migranti stignu u Evropu, stižu na kontinent koji se protiv fenomena bori „starim načinom“ – dizanjem utvrđenja.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike