Korak napred u odnosima sa Turskom

BON – Povodom posete nemačkog ministra spoljnih poslova Hajka Masa Turskoj, „Dojče vele“ (DW) ocenjuje da napretka u odnosima Turske i Nemačke ima, ali ne prevelikog, a da problema ima više nego dovoljno.

Kako se navodi u tekstu DW, na dnevnom redu postoji puno problema, od nemačkih državljana uhapšenih u Turskoj, preko zabrane posete nemačkih poslanika vojnoj bazi Indžirlik, do stalnih optužbi turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana na račun nemačke Kancelarke Angele Merkel.

U fokusu posete nemačkog ministra Masa, koji se već susreo sa svojim kolegom Mevlutom Čavušogluom je puštanje na slobodu uhapšenih nemačkih državljana. Sedam Nemaca koji su iz „političkih razloga“ uhapšeni nakon neuspelog pokušaja puča u leto 2016. godine, još uvek je u turskim zatvorima. Troje od njih ima i tursko i nemačko državljanstvo. Nemačka vlada smatra da su onu politički zatvorenici.

Stručnjak za politiku Turske Roj Karadag, direktor Instituta za interkulturalne i međunarodne studije na Univerzitetu Bremen, veruje ipak da je samo pitanje vremena kada će nemački zatvorenici biti pušteni na slobodu – u zamenu za ekonomsku i političku podršku Turskoj, navodi se u tekstu DW.

Predstavnika Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) zaduženog za spoljne poslove, Nilsa Šmita, posebno brinu brojna kršenja ljudskih prava u Turskoj, pored uhapšenih nemačkih državljana, navodi DW.

„Hiljade ljudi su u zatvorima. Osim brojnih novinara, uhapšeni su i ljudi kao što je Osman Kavala“, rekao je Šmit, dodajući da je Kavala izuzetno važan sagovornik u dijalogu kultura između Turske i Nemačke.

Podsećajuću da Turska često spominje „terorizam“ kao razlog hapšenja novinara i političara, Šmit smatra da se taj izgovor ne može primeniti na kompletno civilno društvo u Turskoj.

„To nije u skladu sa evropskim standardima koje očekujemo od Turske“, kaže Šmit za DW.

Nemačka opozicija sumnja u uspeh Masove posete, navodi DW, dodajući da predstavnik Levice zadužen za spoljne poslove, Štefan Libih, upozorava da Nemačka pravi prevelike kompromise sa Turskom.

On smatra da Turska mora da, pored oslobađanja nemačkih zatvorenika, okonča i ofanzivu u Afrinu.

Jirgen Hart iz vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU) ukazuje na problem preduzetnika koji žive i rade u EU, a imaju tursko poreklo.

„Poslovnim ljudima u EU koji imaju turske korene moraju se pružiti garancije za njihove investicije i za njihovu ličnu bezbednost. Niko ko putuje u Tursku ne bi smeo da strahuje od toga da će biti uhapšen samo zato što je bio na nekoj internet-stranici koja je, iz ugla turske države, ‘pogrešna“‘, rekao je Hart.

Dijalog između Nemačke i Turske za Berlin je od velike važnosti, a razlozi za to su i bezbednosni interesi Nemačke i situacija u Siriji.

Dok se režim u Damasku priprema za konačni napad na Idlib, područje koje kontrolišu pobunjenici, Ujedinjene nacije upozoravaju na opasnost od humanitarne katastrofe u toj zemlji, navodi DW.

Turska, koja je do sada primila 3,5 miliona sirijskih izbeglica, glavni je akter izbegličke politike EU, a od potpisivanja sporazuma sa Turskom u martu 2016. godine, broj izbeglica koje stižu u Evropu značajno je smanjen. Zauzvrat je EU Turskoj obećala šest milijardi evra do kraja 2018. godine.

Roj Karadag smatra da zbog takvih dogovora Nemačka postaje zavisna od turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i drugih autokrata Bliskog istoka.
„U nemačkom interesu je da spreči da u EU stigne još izbeglica“, rekao je Karadag.

Šanse da poseta Hajka Masa, uprkos svim poteškoćama, ipak može da bude početak revitalizacije odnosa između dveju zemalja, što je, kako navodi DW, već potvrdio i sam početak posete.

Drugi deo potencijalnog procesa približavanja takođe je siguran, krajem septembra turski predsednik dolazi u Berlin u zvaničnu posetu Nemačkoj, zaključuje DW.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.