DW: Prva Bajdenova godina na čelu SAD

VAŠINGTON – Džozef Bajden je pre tačno godinu dana imenovan za 46. predsednika SAD, a kako navodi Dojče vele, većinu svojih obecanja nije ispunio, a podrška mu opada.

Nade mnogih ljudi bile su probuđene kada je Bajden 20. januara 2021. položio zakletvu, nekoliko nedelja posle upada pristalica Donalda Trampa u Kongres, simbola americke demokratije koji je u međuvremenu postao simptom polarizacije zemlje koju je Bajden nasledio od Trampa, piše DW.

Kako se navodi u tekstu, jedno od Bajdenovih najvažnijih obećanja bilo je ujedinjenje nacije. U govoru tokom inauguracije on je naglasio da želi da se odvaži na novi pocetak, da „krene brzo i energicno“, jer ima „mnogo toga što se mora popraviti, obnoviti i zaceliti“.

Za Bajdena je glasao 81 milion biraca, više nego za bilo kog predsednika pre njega.

Obezbedio je i neznatnu većinu u oba doma Kongresa. Ali sada, godinu dana nakon preuzimanja dužnosti, cini se da je malo ostalo od pocetnog sjaja i glamura. Inflacija raste, pandemija je izmakla kontroli, a rejting je Bajdenu, kako pokazuju ankete, pao s 50, koliko je iznosio prošlog leta, na 41 odsto neposredno uoci Božića, piše DW.

„Mislim da je najblaža reč za prvu Bajdenovu godinu na mestu predsednika ’razocaranje’“, kaže Bret Stivens, kolumnista lista „Njujork tajms“.

Bajden je doneo loše političke odluke, poput one o povlacenju iz Avganistana. To je uticalo na njegov ugled, njegovu verodostojnost u Kongresu i na kraju na njegov kredibilitet kao vođe svetske sile.

Viržinija Sapiro, profesorka politickih nauka na Univerzitetu u Bostonu, smatra da pad Bajdenove popularnosti nije samo posledica politickih grešaka. On je preuzeo dužnost u posebno izazovnim vremenima: „Bilo mu je teže nego verovatno bilo kom drugom predsedniku još od Ruzvelta koji je dužnost preuzeo u dubokoj krizi“, ocenila je ona.

Mnogo američkih građana, ali i političara smatraju da Bajden nije dovoljno pouzdan.

Loša ekonomska situacija u zemlji, pandemija i Republikanska stranka ciji uticajni clanovi i dalje tvrde da je Bajden pokrao Trampa na izborima, rezultira „gomilom ruševina koje se najpre moraju rašcistiti da bi se nešto moglo postići“, smatra Sapiro.

Profesorka ocenjuje da je drugi razlog slabljenja podrške Bajdenu moglo da bude to da su mnogi umereni Republikanci glasali za njega jer nisu hteli da podrže Trampa, ali u osnovi oni pristalice konzervativne politike.

DW u tekstu navodi da sve ipak nije bilo loše u prvoj godini mandata Džozefa Bajdena i da je već u martu uspeo da pokrene paket pomoci u iznosu od 1,9 biliona americkih dolara uz pomoc kojeg je pružena finansijska pomoc porodicama koje su posebno teško pogodene pandemijom korone.

Pored toga, Bajden je krajem godine uspeo da pridobije Republikance da ucestvuju u izglasavanju Zakona o infrastrukturi, za koji je odobreno 1,2 biliona dolara.
Medutim, ono što mnogi vide kao Bajdenova najozbiljniju grešku jeste povlacenje americkih trupa iz Avganistana u avgustu prošle godine. Kao rezultat toga, talibani su vrtoglavom brzinom preuzeli vlast u citavoj zemlji i ujedno napravili veliki korak unatrag u pogledu ljudskih prava, a posebno prava žena u Avganistanu.

Set G. Džons, potpredsednik Centra za strateške i međunarodne studije, posebno kritikuje nedovoljne pripreme za povlačenje navodeći da su nacinom i rezultatima povlacenja SAD delovale nespretno, nekompetentno i slabo.

Bajden do sada nije uspeo da održi ni obećanje da će ujediniti zemlju. Prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja, 40 odsto americkog stanovništva smatra da Bajden nije legitimni predsednik. To pokazuje da su duboke podele u društvu i dalje prisutne, ukazuje DW.

Jedan od njegovih najvećih promašaja jeste neuspeh da progura zakon o sveobuhvatnom programu ulaganja u brigu i staranje o deci, a propali su i njegovi napori da reformiše policiju.

DW ocenjuje da za Bajdena ni sledece tri godine nece biti ništa lakše. U njegove spoljnopoliticke izazove spada naoružavanje Kine na Pacifiku, politicka nestabilnost na Bliskom istoku i pretnje da bi Rusija mogla da izvršiti invaziju na Ukrajinu.

Ova godina je odlucujuća i na domaćem planu, jer bi Bajden na meduizborima u novembru mogao da izgubi tesnu vecinu u Senatu.

Takode, postavlja se i pitanje da li ce se Bajden ponovno kandidovati za predsednika? „Verovatno nece, to je javna tajna u Vašingtonu“, kaže kolumnista Bret Stivens. Svakako da tu Bajdenove godine igraju veliku ulogu: on je 2020, kada je imao 78 godina, bio najstariji novoizabrani predsednik, a na sledecim izborima 2024. imao bi 82 godine.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.