DW: Sećanje je politika

BON – Godišnjicu završetka Prvog svetskog rata evropske države različito obeležavaju – za Francusku razlog za organizovanje velike manifestacije, Britanci taj jubilej obeležavaju na svoj način, Nemci ga obeležavaju kod drugih, piše Dojče vele i pita se šta to govori o svima njima.

Sto godina kasnije, zemlje koje su učestvovale u ratu sećaju se stradalih u Velikom ratu, a kako se taj rat obeležava, otkriva mnogo o tome kako se on ocenjuje.

Za Francusku i Veliku Britaniju, Prvi svetski rat je oduvek imao veći značaj nego za Nemačku, za koju su, sasvim jasno, u prvom planu moralna katastrofa Drugog svetskog rata i Holokaust.

Na 100. godišnjicu Prvog svetskog rata, francuski predsednik Emanuel Makron pokrenuo je inicijativu i u Francuskoj napravio centar međunarodnog obeležavanja te godišnjice.

Tako će se u nedelju, 11. novembra, na jednoj kratkoj ceremoniji sastati s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u Kompjenju, severno od Pariza, mestu u kome se dešavalo više stvari – u njemu je, u jednom železničkom vagonu, 11. novembra 1918. godine potpisano primirje između zapadnih sila i Nemačke, a 22 godine kasnije, nakon što je nemačka vojska umarširala u Francusku, Adolf Hitler je primorao francuske vojskovođe na kapitulaciju – u tom istom vagonu.

Vrhunac svečanosti ove godine biće u Parizu – Makron je na ceremoniju kod Trijumfalne kapije pozvao preko osamdeset šefova država i vlada koje su direktno ili indirektno učestvovale u ratu, a biće prisutni i američki i ruski predsednik, koji bi svečanost u Parizu mogli da iskoriste za razgovor kako bi se možda spasio sporazum o zabrani proizvodnje i korišćenja nuklearnih raketa kratkog i srednjeg dometa.

Britanci ne žele da budu deo svečanosti kojom dominira Francuska, već insistiraju na svojoj ceremoniji, što Francuz Etjen Fransoa smatra da je „potpuno normalno“, ali i dodaje da su Britanci oduvek, bez obzira na predstojeći Bregzit, „bili uvereni da su posebni“.

I u Londonu se pruža ruka Nemcima – predsednik Frank-Valter Štajnmajer je prvi nemački državnik koji je će prisustvovati polaganju venca u Londonu, što je premijerka Tereza Mej ocenila kao „istorijski akt pomirenja“, na kome „ćemo se prisetiti svih stradalih i izraziti našu zahvalnost za mir“.

Nemački istoričar Jern Leonard smatra da prisustvom u Parizu i Londonu, Nemci žele da pokažu „da žele da to bude evropski“ i nastoje da se izbegne svaki utisak da postoji neko specifično nemačko obeležavanje, „zbog straha da bi to moglo da otvori Pandorinu kutiju“, pa tako i pitanje da li je Versajski mirovni ugovor nakon Prvog svetskg rata isuviše opteretio Vajmarsku republiku i time doprineo njenoj propasti.

Na bivšem bojnom polju Ipr u Belgiji, evropski biskupi su već održali misu za žrtve rata, a biskup iz Esena, Franc-Jozef Overbek – koji je istovremeno i vojni kapelan – upozorio je na opasnost potcenjivanja ratnih sukoba i sklanjanja u „lažnu sigurnost“.

„Nacionalizam i populizam su se ponovo rasplamsali, oduševljenje za evropski projekat nestaje“, ocenjuje Overbek, i upozorava da je mir „ponovo“ ugrožen.

Svečanosti u Francuskoj i drugim zemljama razlikuju se pre svega po odnosu prema Nemcima, smatra Etjen Fransoa.

„Većina svečanosti u Francuskoj je u znaku nemačko-francuskog pomirenja. S druge strane, u Poljskoj i drugim zemljama žele pre svega sami da slave“, kaže Fransoa.

S obzirom na današnji desničarski populizam i nacionalizam, pojedini političari vide paralele s početkom 20. veka, a Fransoa situaciju poredi sa Evropom dvadesetih godina „kada su postojale namere da se mirna Evropa drugačije uredi, ali isto tako je postojao i snažan otpor“.

On strahuje od neke nove ekonomske krize „u narednih 10 godina“ i pita se “kako će evropske zemlje u tom slučaju da reaguju i hoće li biti dovoljno povezane da bi se kriza prevazišla?“.

Od svečanosti 11. novembra, Etjen Fransoa pre svega očekuje da će pojačati „svest da Evropljani i pored svih razlika imaju sličnosti i da se isplati na tome graditi budućnost“.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike