EBRD: Zemlje u tranziciji napreduju, gradjani to ne vide uvek
Od početka tranzicije države regiona u kome je angažovan EBRD, uključujući Srbiju i druge zemlje Zapadnog Balkana, napredovale su u približavanju razvijenim ekonomijama po prihodima, životnom standardu i smanjenju siromaštva ali to ljudi ne vide baš uvek.
Kako se navodi u danas objavljenom izveštaju Evropske banke za obnovu i razvoj, samo manjina ljudi u post-komunističkim zemljama zaista je osetila rast prosečnih prihoda u svojoj zemlji a u nekim zemljama je situacija sa raspodelom prihoda danas gora nego što je bila 1989.
Iako nejednakost u prihodima u regionu ostaje „umerena“ po medjunarodnim standardima, bogatstvo je u zemljama u tranziciji još više koncentrisano medju bogatašima nego u uporedivim ekonomijama u svetu.
Pored toga, ljudi u tranzicionim zemljama u većini dele mišljenje da je nivo nejednakosti visok i da raste, upozorava se u izveštaju EBRD „Tranzicija za sve: Jednake mogućnosti u nejednakom svetu“.
Tranzicija s planske na tržišnu ekonomiju nije bila glatka, posebno na početku. Koliko je socijalna, politička i svaka druga cena tih reformi bila velika, najbolje pokazuje podatak da su ljudi rodjeni na početku tranzicije u proseku za oko centimetar niži od onih rodjenih neposredno pre ili posle tog perioda.
Izveštaj o tranziciji EBRD za 2016-17. prvi je koji se isključivo odnosi na nejednakost i ekonomsku inkluziju i fokusiran je na ključne aspekte inkluzivnog rasta – raspodelu prihoda, uticaj tranzicije na blagostanje i sreću ljudi, jednakost mogućnosti i finansijsku uključenost.
Novo istraživanje pokazalo je da je konačno zatvoren „jaz tranzicione sreće“ i da gradjani bivših komunističkih zemalja sada osećaju isti stepen zadovoljstva životom kao oni u drugim zemljama.
Kada je reč o nejednakim mogućnostima koje sprečavaju ljude da najbolje iskoriste svoje veštine ili realizuju svoje preduzetničke ideje, i dalje je veća nego u zemljama zapadne Evrope, poput Nemačke.
Manjak mogućnosti može negativno da deluje na ekonomski rast na dugi rok i za posledicu ima konstantno veliku nejednakost u prihodima i bogatstvu. Takodje može da doprinese gubitku poverenja u ključne institucije.
Kako se navodi, ekonomske politike mogu da imaju značajnu ulogu u ujednačavanju mogućnosti, na primer, unapredjenjem pristupa visokom obrazovanju, boljim povezivanjem srednjeg obrazovanja i zaspošljavanja, unapredjenjem infrastrukturnih veza.
U izveštaju se navodi i da inkluzivan finansijski sistem može da smanji nejednakost, kako u mogućnostima, tako i u prihodima.
Iako je Izveštaj o tranziciji fokusiran na distribuciju u procesu tranzicije, to ne znači, kako se ističe, da EBRD veruje da inkluzija može da bude zamena za rast.
„Uspešna tržišna ekonomija mora da ima oba. Bez inkluzije, reforme orijentisane na rast nisu politički održive. Bez rasta, pak, politika inkluzije liči na podelu kolača, a ne njegovo uvećavanje i zato za posledicu ima konflikt“, istakao je vodeći ekonomista EBRD Sergej Gurijev.
Analize u Izveštaju oslanjaju se na treću rundu istraživanja Život u tranziciji koje su EBRD i Svetska banka sproveli u 34 zemlje krajem 2015. i u prvoj polovini 2016. Istraživanje je obuhvatilo više od 51.000 domaćinstava.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.