EU će preživeti Bregzit, slede promene

Izlazak Velike Britanije iz EU, nakon što su se Britanci opredelili za tu opciju, veliki je udarac za Uniju i predstavlja pretnju opstanku evropskog projekta, slažu se zvaničnici i analitičari.

Očekuje se da gubitak jedne od najvećih članica u najmanju ruku pogura značajne promene u EU koja se bori sa rastućim populizmom, migrantskom krizom i ekonomskim nedaćama.

Na dugi rok Bregzit može da vodi referendumima u drugim članicama EU, daleko labavijoj uniji, možda čak i dezintegraciji grupe nastale pre 60 godina sa ciljem da donese bezbednost i prosperitet posle Drugog svetskog rata.

U ovom trenutku, dok reakcije na Bregzit stižu iz celog sveta, evropski zvaničnici jedino žele da „razvod“ bude brz.

Predavač na Kembridžu i autor knjige „EU – Vodič za građane“ Kris Bikerton ocenjuje da Bregzit predstavlja „veoma snažan udarac“ ali ne „završni“, s obzirom na „ključnu ulogu“ EU u najvećem delu evropskog političkog života.

Ipak, kako dodaje Bikerton, Bregzit će voditi zaokretu ka „labavijoj, ad hok“ uniji.

„Ne mislim da će (EU) iznenada nestati ali bi na duži rok mogli da vidimo da polako opada i postaje nešto drugo“, rekao je Bikerton za agenciju AFP.

Kako dodaje taj ekspert, naredni koraci biće teški za EU.

„Mi smo na neistraženoj teritoriji. Mislim da niko nije zaista mislio da je Bregzit moguć, sigurno ne dok su pregovarali sa Kameronom, inače bi se napravio drugačiji sporazum“, kazao je Bikerton.

Kako piše EurActiv.com, prvi efekat britanskog referenduma biće sedam godina potencijalno „gorkih pregovora o razvodu“ Brisela i Londona.

U medjuvremenu će članice EU hteti da idu dalje. Francuska i Nemačka, zemlje sa najvećom težinom u EU, već rade na zajedničkom planu za budućnost.

I bez Britanije u EU očekuje se jačanje otklona od „još bliže Unije“ i federalizama, i sve više priče o „Evropi u dve brzine“ koja omogućava državama da same odluče o poštovanju ključnih pravila.

Najveći strah u brojnim evropskim prestonicama tiče se ipak mogućnosti domino-efekta britanskog referenduma.

Lider francuske krajnje desnice Marin Le Pen traži od svih članica EU da slede britanski primer. Za referendume poput Bregzita zalažu se i evroskpetici u Holandiji, Danskoj i Švedskoj.

Analitičarka Francuskog instituta za medjunarodne odnose (IFRI) Vivijen Pertizo kaže da će EU verovatno opstati, ali oslabljena.

„Institucije retko umiru“, kazala je ona i dodala: „Možda neće biti dezintegracije, nego gubitka na značaju. EU će malo po malo gubiti centralno mesto u političkim projektima“.

Opasnost za EU predstavlja mogućnost da blok, čak iako se poduhvati promena nakon britanskog referenduma, i dalje ne bude imao moć da suzbije sile koje su za cepanje EU.

„EU je u negativnoj spirali“, smatra Janis Emanoilidis iz briselskog Centra za evropsku politku.

Pitanje šta može da zameni EU ako ona propadne, medjutim još više zabrinjava. „To može da zvuči kao priča koja je završena i počinje nova, ali to nije lako. Posebno nakon iskustva kraha“, rekao je taj stručnjak.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.