EU: Ne želimo trgovinski rat s Amerikom, ali je odmazda neizbežna

Evropska unija (EU) je američkim sankcijama Rusiji naterana da uzvrati odmazdom koja može teško pogoditi američke trgovinske interese iz prostog razloga što je američki Kongres sankcijama Moskvi narušio medjunarodno pravo i “van američke teritorije” direktno udario po interesima evropskih firmi.

I, štaviše, kongresmeni u Vašingtonu su time potisli evropske kompanije prvenstveno sa strategijskog energetskog tržišta na starom kontinentu s jasnim ciljem da tu otvore prostor za nimalo trgovinski pošten plasman američkog skupljeg gasa iz uljnih škriljaca.

Zasad Evropska komisija čeka da li će, a što se bez i najmanje sumnje očekuje, odluku Kongresa o sankcijama “Rusiji i Evropi” potvrditi i Bela kuća, ali zvaničnici u Evropskoj komisiji u Briselu kažu da se uveliko pripremaju oštre uzvratne mere Americi.

Nemačka i Francuska su zatražile od Evropske komisije da što pre pripremi mere kojima će se uzvratiti na odluku američkog Kongresa da kažnjava evropske firme koje rade s ruskim firmama na više sektora.

A tu je najvažnija energetika i posebno moćni gasovod Severni tok 2 kojim ruski gas treba da se doprema ispod Baltičkog mora u Nemačku, a čemu se oštro protive Poljska, baltičke i još neke članice EU na istoku Evrope.

Nemačka ministarka ekonomije Brigite Zipris je, slično porukama vlade u Parizu, izjavila da “Evropska unija ne želi trgovinski rat, ali je veoma važno da Evropska komisija sagleda uzvratne mere”.

Nemačka vlada je, isto kao što je to slučaj i u još nekim zemljama EU, za takav pristup dobila punu podršku poslovnih krugova koji s Rusijom rade na mnogim sektorima, a naročito na energetici, što je, naglašavaju u Berlinu, od presudne važnosti za energetsku bezbednost Nemačke i velikog dela EU.

U osvrtima medija i analitičkih centara u EU se otvoreno govori o pretnji “trgovinskog rata EU-SAD”, jer iako je američki Kongres u rezoluciji o sankcija nastojao da smiri Evropljane porukom da SAD “žele da u tome saradjuju s evropskim prijateljima i saveznicima”, većina članica EU u tome vide samo prazno slovo na papiru i navode nameru Vašingtona da, pored ostalog, uvede dodatne carine na uvoz evropskog čelika i aluminijuma.

U komentarima se navode izjave zvaničnika EK da, ako američki predsednik Donald Tramp, koji ima velike planove za trgovinske sporazume s Velikom Britanijom kad ona izadje iz EU, želi trgovinski rat s EU, onda će Brisel u to ući s velikom odlučnošću.

Jer, kako naglašavaju u Generalnoj direkciji za trgovinu EK, ove američke sankcije su donesene uz potpuno oglušivanje o mišljenje EU i direktno krše odredbe Svetske trgovinske organizacije.

Generalni direktor glavnog evropskog lobija za gvoždje i čelik Eurofer, Aksel Egert kaže da odlučnost EK i njenog predsednika Žan-Kloda Junkera proizilazi i iz uverenja da američke mere dovode u pitanje slobodu svetske trgovine.

Briselski Centar za evropsku politiku (EPC) veliku ljutnju ključnih evropskih članica i EK objašnjava i time što je sad Trampova vlada sankkcijama Rusiji koje jako udaraju po Evropi stavila na delo svoju strategiju da SAD postanu važan izvoznik gasa.

Vašington se tako od “strategijskog pristupa okrenuo komercijalnom pristupu i politici, što preti da produbi podele i nepoverenje medju državama članicama EU, uz nepovoljne posledice po Energetsku uniju” EU.

EPC navodi da je Tramp u svojoj izbornoj kampanji jasno stavio do znanja volju da SAD krenu ka “energetskoj dominaciji” kao “strategijskom, ekonomskom i spoljnopolitičkom cilju”.

To, dodaje se u analizi, potvrdjuje i činjenica da su SAD za poslednjih deset godina uvećale proizvodnju nafte za 79 odsto, a gasa za 44 odsto i postale prvi svetski proizvodjača gasa I treći po proizvodnji nafte u svetu.

Tramp je u julu 2017. govoreći na samitu Inicijative tri mora u Varšavi naglasio da SAD izvozom tečnog gasa iz uljnih škriljaca može razbiti prevlast ruske kompanije Gazprom na tržištima istočne Evrope, a za to je posebnu podršku dobio od baltičkih zemalja, Poljske I drugih istočnoevropskih članica EU, kao Ii Hrvatske koja mnogo očekuje od terminal za tečni gas na Krku.

Ali tu se dolazi do ključnog pitanja “podsticanja podela unutar EU”, odnosno zašto bi Evropa trebalo da uvozi skuplji američki gas, kad ima već delom izgradjene ugovore o proširenju Severnog toka 1 na Severni tok 2, gasovoda koji jamči da će Evropa ima dovoljno energije ako Rusija sprovede odluku da od kraja 2019. prestane s isporukama gasa preko Ukrajine.

Dragan Blagojević, dopisnik Bete

(Beta)

Jedan komentar

Ostavite komentar