najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Euraktiv: Lažna predizborna kampanja u Francuskoj koristila ekstremistima

Iako je trka pred nedeljni prvi krug predsedničkih izbora bila veoma duga, Francuska nije dočekala pravu političku debatu, komentariše danas briselski portal Euractiv.com.

Priča o nezaposlenosti je u Francuskoj „postala šablon“ koji, medjutim, „širi jaz medju društvenim klasama i izmedju mladih i starih“, u zemlji koja je već ionako „duboko podeljena na bogate i sromašne, na gradove i predgradja, na Pariz i provinciju“.

„Poverenje u institucije, političare i novinare je mrtvo“, piše urednica Euraktiva Alin Rober, uz ocenu da su „pitanja koja su definisala predizbornu kampanju ionako većinom bila površna, osim onih koja su bila potpuno lažna“.

Prvi znaci „političkog umora“ došli su prošlog leta, s plaža, „gnusnom raspravom“ o kupaćim kostimima za muslimanke – „burkinijima“, u čemu su „političari videli priliku da se dohvate“, piše Rober, te su „javnost zaposele ljutite izjave, radikalni stavovi, i lažne vesti i slike“.

Potom su, na predsednčkim pred-izborima prošle jeseni, glasači desnice „oduševljeno šutnuli (konzervativca i bivšeg predsednika Republike Nikolu) Sarkozija“, a pristalice kandidata krajnje levice Žan-Lika Melenšona „nisu mogle da sakriju oduševljenje time… što je teško razumeti, osim ako niste ekstremni levičar“.

Jer „ta žedj za osvetom“, piše Rober, u stvari je „vratila, posle neuspeha na pred-izborima, bivšeg premijera (socijalistu) Manuela Valsa u vlast, opštinsku, u predgradju Korbeju u kojem živi“.

„Ekstremna desnica je pritom, fokusirajući se na terorizam i zaustavljanje doseljavanja, besramno eksploatisala otvoren rasizam“, piše u komentaru.

„Ako se na to doda činjenica da je kandidat desnice Fransoa Fijon odbio da se povuče (iz izborne trke), iako je optužen da je svojoj ženi i deci dao lažna (državna) radna mesta, kampanja je brzo završena“, navodi Rober.

Tim putem je „do koristi od opšte gladi za promenom očigledno došao“ nekadašnji socijalista, a sada centrista Emanuel Makron koji je, „kao evrofil i liberal, najviše na meti lažnih vesti – i s krajnje desnice, i s krajnje levice: ne prestaju glasine da je homoseksualac, da ima račune u bankama u inostranstvu, da hoće da žestoko oporezuje vlasnike nekretnina“.

Dok „teško da je išta od toga moglo predizbornu kampanju učiniti politički smislenom, sada je pred Francuzima težak izbor: da odaberu medju četiri kandidata koji su po anketama jedan drugom veoma blizu (Makron, Marin Le Pen – krajnja desnica, Fijon ili Melenšon) i oko kojih je ukupno 80 odsto javnog mnjenja“, piše Euraktiv.

Moguće je podržati i nekog od preostalih sedam kandidata, od kojih su „neki dovoljno dobri da budu prava pretnja ostalima – kao 2002. godine, kada je (ekstremni desničar) Žan-Mari Le Pen ušao u drugi krug izbora“.

„U nedelju se ta istorija može ponoviti njegovoj ćerki (Marin Le Pen), ili to može preseći izazivač s krajnje levice, Melenšon“, jer je upravo „to dvoje ekstremista imalo koristi od odsustva bilo kakve stvarne političke kampanje“ pred izbore šefa države u Francuskoj, zaključuje Alin Rober komentar Euraktiva.

(Beta)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike