najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Evo zašto Amerika nikad neće dići ruke od Asanža

Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž više ne mora da strahuje od optužbi iz Švedske, navodi „Dojče vele“ (DV) i prenosi ocenu advokata Nikolaosa Gazeasa da to ne menja stvari pošto bi Asanža uhapsili Britanci, a Amerikanci bi verovatno tražili izručenje.

Na pitanje DV zašto je britanska policija najavila da će uhapsiti Asanža čim napusti prostor ekvadorske ambasade u Londonu, iako je švedsko Državno tužilaštvo obustavilo istragu, čime je međunarodna poternica iz Švedske postala nevažeća, Gazeas navodi da „dosadašnje objašnjenje glasi da postoji britanski nalog za hapšenje gospodina Asanža“.

„On je zasnovan na optužbi da je Asanž 29. juna 2012. postupio suprotno odluci suda koji je naložio da se javi u policiju. To je krivično delo u Velikoj Britaniji i zbog njega bi Asanž bio uhapšen ako napusti ekvadorsku ambasadu. Još nije potvrđeno da li iz SAD postoji zahtev za izručenje ili hapšenje Džulijana Asanža“, naveo je ovaj stručnjak za međunarodno krivično pravo iz Kelna.

On, nakon sedam godina koje je Asanž proveo u uslovima ekstremno ograničenog kretanja, a od toga pet godina u malenoj ambasadi Ekvadora u Londonu, kaže da u „ovom slučaju nalog za hapšenje zbog kršenja britanskog zakona smatra nesrazmernim“.

„Težina dela koje britanska strana prebacuje gospodinu Asanžu mora se oceniti kao minimalna. Britansko pravo u tom slučaju predviđa novčanu kaznu ili najviše kaznu zatvora do tri, najviše do dvanaest meseci. Do sada se radilo o optužbi za silovanje, dakle za veoma težak seksualni delikt. Toga više nema i ostalo je samo kršenje sudskih uputa“, kazao je ovaj advokat.

Gazeas je dodao da „u Nemačkoj recimo to uopšte nije kažnjivo“ i da „u slučaju gospodina Asanža treba uzeti u obzir da nije do sada kažnjavan“.

Na konstataciju DV da se Asanž boji izručenja u SAD, pošto je prošlog meseca direktor CIA označio Vikiliks kao „nedržavnu neprijateljsku tajnu službu“, i pitanje kakve pravne mehanizme imaju SAD protiv Asanža, Gazeas odgovara da Vašington ima „čitavu paletu instrumenata“.

„Delikti koji se ovde nagoveštavaju su uporedivi sa optužbama protiv Čelsi Mening: teška krivična dela poput odavanja državne tajne i druga kršenja zakona o špijunaži. Znamo da je Mening osuđena na 35 godina zatvora i nedavno puštena jer je bivši predsednik Obama poslednje sedmice u Beloj kući skratio njenu zatvorsku kaznu“, naveo je ovaj pravni stručnjak.

Gazeas je ocenio da je „interesantno u trenutnoj situaciji da – makar sudeći prema medijskim napisima – u SAD još nema zvanične optužnice protiv Asanža“.

„Ne znamo da li se ona priprema. Bio bih iznenađen ako bi SAD digle ruke od krivičnog gonjenja gospodina Asanža s obzirom da je nedavno ministar pravosuđa Džef Sešns njegovo hapšenje proglasio prioritetom. On je već predstavljen kao veliki državni neprijatelj. Treba uzeti u obzir da je Trampova administracija generalno veoma neprijateljski nastrojena prema medijima“, rekao je on.

Stručnjak za međunarodno krivično pravo iz Kelna podsetio je da „SAD i Velika Britanija od 2006. imaju novi sporazum o ekstradiciji prema kojem je za izručenje potreban zahtev“.

„Toga zahteva, koliko znamo, još nema. On se može podneti tek kada u SAD bude postojala optužnica. Postoji, međutim, još jedna specifičnost u ekstradicionom pravu: SAD i Britanija imaju i sporazum o takozvanom “preventivnom privođenju““, kazao je Gazeas.

On je objasnio da su se dve zemlje „međusobno obavezale da na zahtev privedu određene osobe čak i kada ne postoji formalni zahtev za izručenje“.

„Čvrsto sam ubeđen da bi, ukoliko Asanž napusti zgradu ambasade, iz SAD stigao takav zahtev za privođenje. Moguće da on već postoji, ali da je sa Britancima dogovoreno da se drži u diskreciji. To ne bi bilo iznenađenje“, ocenio je ovaj pravnik.

Gazeas je pojasnio da se „zahtev za privođenje podnosi brzo jer nije neophodno da ide zvaničnim diplomatskim putem – dovoljno je da neko iz američkog Ministarstva pravosuđa digne slušalicu i zamoli nadležne u Velikoj Britaniji da privedu Asanža, a onda naknadno to pismeno obrazloži“.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike