Evropska komisija dobila najmlađeg ministra
BRISEL – Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen dodelila je portfelja zaštite životne sredine i okeana najmlađem povereniku u istoriji EU – litvanskom ministru ekonomije i inovacija, 28-godišnjem Virdžinijusu Sinkevicijusu.
Reč je o resoru koji će biti zadužen za pronalazak odgovora na goruće probleme budućih glasača.
Litvanski ministar u utorak je kao jedini predstavnik grupacije Zelenih i službeno nominovan za komesara, piše Euractiv.
Uprkos tome što je Fon der Lajenova promenila službeni naziv portfelja i reč „ribarstvo“ zamenila „okeanima“, Sinkevicijus će u novembru naslediti veći deo resora kojim je do sada upravljala malteška komesarka Karmenu Vela.
Ako mu zastupnici Evropskog parlamenta narednih nedelja poklone svoje poverenje, Sinkevicijus će koristiti iste platforme, kao i glavne direktorate Komisije.
„On je 28-godišnjak koji dokazuje da je Evropa spremna da mladoj generaciji poveri kljucne zadatke“, izjavila je Fon der Lajenova tokom predstavljanja komisije.
Virginijus Sinkevicijus je 2016. godine postao poslanik u litvanskom parlamentu. Član je litvanske Seljačke stranke koja pripada grupaciji Zelenih, uprkos tome što do sada nije bila njihov službeni član.
Fon der Lajenova je, ipak, naglasila da će pravi šef u ekološkoj politici Evropske unije narednih godina ipak biti njen izvršni potpredsednik Frans Timermans, kojem je poverila i Evropski zeleni sporazum. Objasnila je, pri tom, da će ekološka politika biti usko povezana s portfeljima poput ekonomije i ribarstva, zato što ce to biti sastavni deo Evropskog zelenog sporazuma.
Ostali prioriteti njegovog mandata, poput ambicije da Komisija ostvari cilj nulte stope zagađenja, biće pod direktnim nadzorom Fransa Timermansa. Ipak, najmlađi član Evropske komisije neće biti samo stažista, već će među glavnim zadacima svog portfelja imati pitanje bioraznolikosti, strategiju plastike i ribarstvo.
Preciznije, Sinkevicijus bi mogao biti zadužen za smišljanje nove Strategije za bioraznolikost za period do 2030. godine, što bi moglo promeniti pravac zaštite životne sredine, posebno u kontekstu poljoprivrede.
Dugoocekivani Akcijski plan za cirkularnu ekonomiju nalazi se visoko na lestvici prioriteta, stoga se očekuje da će biti sastavni deo evropske šire industrijske strategije.
U tom smislu, litvanski komesar bi mogao da sarađuje sa portfeljem francuske kolegice Silvije Gulard pri ostvarenju ciljeva za postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine.
Ako je suditi po pismu u kojem je predsednica komisije definisala obveze Sinkevicijusovog portfelja, od njega se najveći angažman očekuje u sektoru ribarstva i to uprkos tome što ce se njegov mandat uglavnom oslonjati na onaj prethodni, prenosi Blic.
Litvanac bi mogao da bude zadužen za nadzor poslednje etape reforme Zajednicke ribarske politike, koja bi trebalo da bude dovršena do 2022. godine. U sklopu tog dokumenta, treba dase definišu statusi protivzakonitog, neregulisanog i neprijavljenog ribolova, a mogao bi se cak zabraniti i uvoz ribarskih proizvoda kao sastavni deo trgovinskog sporazuma izmedu EU i Vijetnama.
Naime, Evropska unija je 2017. godine uvela sistem „žute karte“ kojim kažnjava države s praksom ilegalnih ribarskih aktivnosti. Taj mehanizam je prvi put korišcen protiv Vijetnama, kao upozorenje pre „crvene karte“ kojom bi se zabranio uvoz morskih proizvoda iz te azijske države.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.