Evropski i azijski lideri za slobodnu trgovinu, nasuprot Trampu
Evropa i Azija zauzeli su zajednički front za podršku slobodnoj trgovini na osnovu medjunarodnih propisa i saradnji, jasno naglašavajuči razliku u odnosu na politiku „Amerika prvo“ predsednika SAD Donalda Trampa.
Podrška slobodnoj trgovini je „njavažniji signal s ovog samita, posebno valjan u sadašnjem geopolitičkom kontekstu“, rekao je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk na kraju dvodnevnog samita Evropa-Azija u Briselu.
Skup je održan u vreme dok Tramp sve više udaljava SAD od svetskih organizacija kao što su Ujedinjene nacije. Tramp je na generalnoj skupštini UN prošlog meseca rekao: „Odbacujemo ideologiju globalizma i prihvatamo doktrinu patriotizma“.
Učesnici samita – 30 evropskih lidera i njihove kolege iz 21 azijske države, kao i zvaničnici Evropske unije i Asocijacije jugoistočnih azijskih država – imaju ekonomske poluge da se usprotive Trampovoj retorici. To su zemlje koje pokrivaju dve trećine svetske ekonomije, 55 odsto globalne trgovine i 60 odsto svetske populacije.
U saopštenju sa skupa se navodi da su lideri „istakli ključnu potrebu za održanje otvorene svetske ekonomije i multilateralnog trgovinskog sistema zasnovanog na pravilima, sa Svetskom trgovinskom organizacijom u svojoj srži“.
Tramp je uveo carine od 25 odsto na uvoz čelika i 10 odsto na uvoz aluminijuma iz EU 1. juna. On je rekao da se time štite nacionalni bezbednosni interesi SAD, a Evropljani tvrde da je to jednostvano protekcionizam koji krši svetska trgovinska pravila.
EU je uzvratila s carinama u vrednosti od oko 2,8 milijardi evra na američki čelik, poljoprivredne i druge proizvode.
Ulog je još veći u Trampovom trgovinskom ratu s Kinom. Tramp je uveo carine na kineske proizvode u vrednosti od 250 milijardi dolara optužujući Peking za sajber kradje i prisiljavanje stranih kompanija da predaju svoju tehnologiju kako bi dobile pristup kineskom tržištu. Tramp je nezadovoljan i zbog kineskog suficita u trgovini sa SAD.
U Briselu se razgovaralo i o borbi protiv klimatskih promena i sajberkriminala. U završnom saopštenju lideri su izrazili „duboku zabrinutost da sadašnji globalni napori nisu dovoljni“ za ispunjavanje ciljeva postavljenih 2015. u Pariskom klimatskom sporazumu. Tramp je povukao SAD iz tog sporazuma.
Na marginama sastanka, EU je potpisala ugovor s Vijetnamom za sprečavanje nelegalne trgovine drvetom, kao i sporazum o trgovini sa Singapurom.
Dvodnevni sastanak je bio prilika i za bilateralne susrete – šefica evropske diplomatije Federika Mogerini je s predstavnicima Kambodže i Mjanmara razgovarala o kršenju ljudskih prava u tim zemljama, dok je britanska premijerka Tereza Mej pokušala da razgovara o odnosima s Kinom, Južnom Korejom i Singapurom posle Bregzita.
Na još jednom sastanku koji je išao protiv američke politike, evropski i azijski lideri su pohvalili iranski nuklearni sporazuma koji je Tramp odbacio.
„Očuvanje nuklearnog sporazuma s Iranom je stvar poštovanja medjunarodnih dogovora i unapredjenje medjunarodne bezbednosti, mira i stabilnosti“, naveli su lideri.
Jedno pitanja u kojem su se lideri na skupu u Briselu bili u skladu s Trampom je Korejsko poluostrvo. U saopštenju iz Brisela su pohvaljeni napori Južne Koreje i „drugih partnera“ za „ostvarivanje trajnog mira i stabilnosti na Korejskom poluostrvu bez nuklearnog oružja“.
Grupe za ljudska prava i evropski poslanici pozvali su evropske lidere da pritisnu azijske kolega po pitaju ljudskih prava, navodeći zlostavljanja u mnogim azijskim državama, uključujući krizu s Rohindžama u Mjanmaru i Bangladešu.
Vojska Mjanmara optužena je za kršenje ljudskih prava muslimanske manjine Rohindže – uključujući silovanja, ubistva, mučenja i spaljivanje sela. Oko 700.000 Rohindža je primorano da pobegne u Bangladeš u avgustu prošle godine.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.