najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Francuski izbori: Makron adut Nemačke i EU, ali i Vašingtona

Nemačka i većina u Evropskoj uniji, kao i Vašington, žele da proevropski kandidat centra Emanuel Makron sutra u prvom i konačno u drugom krugu francuskih predsedničkih izbora osvoji vlast i time izbaci iz igre pre svega antievropskog kandidata Nacionalnog fronta Marin Le Pen, čija bi pobeda ugrozila opstanak EU.

Iako istraživanja raspoloženja birača daju izvesnu prednost nezavisnom kandidatu Makronu i veruje se da će Francuzi u drugom krugu glasanja podržati onoga koji želi da zemlja ostane u EU, isti strah postoji i od scenarija da se vrhu vlasti u Francuskoj približi naglašeno levičarski kandidat Žan-Lik Melanšon, neočekivana politička zvezda u usponu.

U bitku za novog predsednika Francuske su se upleli i medjunarodni odnosi, pre svega i dalje ne baš jasna strategija nove američke vlasti prema Evropi i NATO, a vidljivo i stavovi prema Rusiji, budući da je Makron za jačanje veza s Amerikom i kaže da Krim pripada Ukrajini, dok su Marin Lepen i Melanšon za sredjivanje odnosa s Rusijom i ukidanje sankcija Moskvi.

Melanšonov spoljnopolitički savetnik Djordje Kuzmanović je rekao da će Melanšon kao budući predsednik saradjivati sa svakim šefom ruske države, ma ko to bio.

I četvrti jaki kandidat, Fransoa Fijon je za sredjivanje odnosa i ukidanje sankcija Moskvi i nije odbojan prema Americi, kao Lepenova i Melanšon, ali traži da odnosi Evrope i SAD budu uravnoteženiji i da EU ne bude manje-više potčinjena volji Vašingtona.

Kao retko kad dramatična bitka za izbor novog predsednika Francuske se odvija u času kad je Evropska unija uzdrmana izlaskom iz članstva Velike Britanije, ekonomsko-socijalnim nevoljama, migrantskom krizom, terorizmom, unutrašnjim podelama i uveliko pokrenutim preustrojstvom EU u „Evropu u više brzina“.

Sve ove probleme Evropska unija ne može da prebrodi bez politički i ekonomski snažne i stabilne Francuske, jer i postojanost i napredak EU je uvek bio utemeljen na moćnoj francusko-nemačkoj osovini i pokretačkoj snazi.

Sama Nemačka, bez obzira na svoju moć, teško da može da obezbedi ne samo napredak i boljitak, već i sam opstanak Unije u sadašnjem ustrojstvu.

A Nemačka je od kraja Drugog svetskog rata zbog istorijskog iskustva uvek stajala na stanovištu da mir i budućnost Evrope mogu biti zajamčeni samo ako se gradi „evropska Nemačka“, a ne „nemačka Evropa“.

Naročito Marin Lepen, ali i Melanšon odbojni su prema NATO, traže samostalniju politiku Francuske prema Americi, ali i normalizaciju odnosa s Rusijom i ukidanje sankcija Moskvi, a pored ostalog, snažno su osudjivali Zapad zbog bombardovanja Srbije i podrške otcepljivanju Kosova.

Na početku izborne kampanje najvidjeniji kandidat Fijon, koji se i dok je bio premijer u vreme predsednika Nikole Sarkozija zalagao za sredjivanje političkih i naročito ekonomskih važnih veza s Rusijom, sad na tome istrajava.

Fijon staviše predlaže zaokret prema politici u, za Evropu, krajnje opasnoj sirijskoj krizi i dogovor s Moskvom, Iranom i šefom vlasti u Damasku Bašarom el-Asadom u cilju političkog rešavanja krize i razbijanja terorističke grupe Islamska država, kao glavne pretnje Evropi što je pokazao i poslednji krvavi atentat u Parizu.

Fijon, čija je popularnost osetno pala pošto su baš u žiži izborne kampanje izašle na videlo neke nezakonite radnje vezane za njegovu porodicu još dok je pre nekoliko godina bio premijer, je takodje za „uravnoteženije odnose na dve strane Atlantika“ i „iskrenu politiku“ prema Rusiji, ali i Americi.

Fijon je i nedavno privukao pažnju kad je u izbornoj raspravi o ukrajinskoj krizi i zamerkama nekih kandidata da je Rusija pripajanjem Krima narušila granice u Evropi, uzvratio da je to i Zapad učinio podrškom otcepljenju Kosova.

Marin Lepen je za mnoge političare u EU i SAD ozbiljna opasnost jer traži izlazak Francuske iz evra i vojne strukture NATO, ukidanje šengenskog prostora bez granica, zaustavljanje doseljavanja stranaca, pre svega iz muslimanskih zemalja i referendum o izlasku Francuske iz Evropske unije.

Ne malo strahovanje postoji takodje zbog naglog skoka popularnosti bivšeg trockiste, Žan-Lika Melanšona koji se pokazao kao vešte tribun, govornik s harizmom i privukao i deo razočaranih pristalica vladajućih socijalista.

Melanšon, veliki protivnik „evropske odbrane“, naglašava da Francuska mora ponovo ispregovarati svoj položaj u EU, ojačati nacionalna ovlašćenja, traži vezivanje evra za dolar, smanjivanje ovlašćenja Evropske centralne banke, a, ako to ne uspe, sazvati referendum o izlasku zemlje iz EU i ponovno uvodjenje franka.

Domaći ekonomisti i kritičari Lepenove i Melanšona unutar EU upozoravaju da bi „Fregzit“, izlazak Francuske iz Unije značio pravi ekonomski i socijalni zemljotres i naneo toj zemlji direktnu štetu od najmanje 180 milijardi evra.

Nemačka politička elita jako zazire od Marin Lepen i Melanšona jer ih takodje smatra otvoreno anti-nemački nastrojenim.

U zvaničnim krugovima u Berlinu se upozorava da bi „scenario katastrofa“ bio da se Lepenova i Melanšon nadju u drugom krugu francuskih predsedničkih izbora, ali se napominje da se „to ne sme isključiti“.

Zato je Makron „mezimče EU“, kako kaže britanski list Gardijan, i uživa vidljivu podršku Nemačke, jer je za to da se povrati francusko-nemačka osovina i pokretačka snaga EU.

On je za to da se ojača zona evra uz uvodjenje „EU u više brzina“, stvori evropska odbrambena struktura i snažna vojna industrija, sprovedu temeljite strukturne reforme da bi se ojačala konkurentnost privrede, vrati moral i poštenje u delovanju političke klase u Francuskoj, a terorizam slomi stvaranjem „evropske policije“ i tesne obaveštajne saradnje.

Makron, bivši cenjeni kadar u banci Rotšild i nestranački ministar ekonomije u socijalističkoj vladi, neočekivano je privukao najviše pristalica medju Francuzima koji u njemu vide nekog novog, ozbiljnog političara koji nije bio deo dosadašnje potrošene i delom korumpirane elite, a podršku je dobio i od mnogih uglednih političara centra, desnice, pa i dela socijalista koji imaju svog, slabo kotiranog kandidata.

(Beta)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike