U trendu

Brisel na ivici da počini istorijsku grešku na Balkanu

LONDON – Brisel je na ivici da počini istorijsku grešku na Balkanu, a neispunjena obećanja o članstvu ugrozila bi umerene i reformske struje u regionu, piše Falnenšel tajms u tekstu pod nazivom: „EU ne sme da odstane od Balkana“.

U tekstu koji potpisuje Toni Barber, kao jedno od sumornijih predviđanja po scenariju koji odlaže proširenje Unije, autor navodi da bi, recimo, ako EU pusti Albaniju da čeka, a Severnu Makedoniju primi kao svoju članicu, to moglo da dovede do eksplicitnijeg prihvatanja ideje o „Velikoj Albaniji“ među političarima i aktivistima i u Albaniji i na KiM.

A to bi onda za posledicu imalo ugrožen proces rešavanja spora između Beograda i Prištine, piše današnji Fajnenšel tajms.

Autor teksta u britanskom časopisu upozorava da bi vlade evropskih zemalja na samitu u junu trebalo da odluče da li će pokrenuti pregovore o članstvu sa Albanijom i Severnom Makedonijom.

Odluka, inače, mora da bude jednoglasna da bi stupila na snagu, ali, kako navodi FT, nekoliko vlada, prevođene Francuskom i Holandijom, odbijaju da se posvete narednoj fazi proširenja.

Francuzi, kako se navodi, žele da se EU fokusira na sopstvenu reformu, na jačanje evrozone i izbegavanje poteza koji bi mogli da dovedu do jačanja podrške desničarima i populistima koji su protiv establišmenta.

„Ipak, ako protivnici prevladaju, oni će rizikovati podsticanje upravo onih tenzija za koje EU kaže da želi da drži pod kontrolom na Balkanu“, smatra FT.

Takav argument, dodaje autor, posebno se može primeniti na Severnu Makedoniju, gde je premijer Zoran Zaev, zajedno sa kolegama, odbacio ultranacionalizam svojih prethodnika.

U tekstu se podseća da su Skoplje i Atina rešili spor oko imena Severne Makedonije i upozorava da bi narod Severne Makedonije sada mogao da se zapita da li će im EU ikada otvoriti svoja vrata.

Odlaganje otvaranja pristupnih pregovora bi, kako se navodi, unazadilo reforme u toj zemlji i naškodilo njenoj borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, a moglo bi i da podstakne šovinizam i razočara Albance, koji čine oko četvrtinu stanovništva.

FT ističe da je razlog za relativan mir u Albaniji, 20 godina nakon pobune Albanaca u toj zemlji, upravo to što su albanski lideri pozvali svoj narod da veruje u EU.

„Ako vrata EU ostanu zatvorena, ove umerene struje mogle bi da budu diskreditovane. Ali ovo će takođe predstavljati opasnost ako, kao što neki u regionu predviđaju, EU otvori pregovore o pristupanju sa Severnom Makedonijom, ali ostavi Albaniju u čekaonici“, navodi FT.

Takav potez bi, kako se navodi, dosipao ulje na vatru panalbanskog nacionalizma i doveo bi u iskušenje političare i aktiviste u Albaniji i na prostoru KiM da se odreknu nada o ulasku u EU i eksplicitnije prihvate ideju „Velike Albanije“.

To bi, zauzvrat, ugrozilo napore za rešavanje spora između Beograda i Prištine i za ublažavanje tenzija između Bošnjaka, Srba i Hrvata u BiH, spekuliše FT.

„Ako se pojača regionalna nestabilnost zbog slabosti EU, to bi obezbedilo plodno tlo za strano mešanje. Balkan predstavlja arenu konkurencije između spoljnih sila, uvlačenjem Rusije, Turske i Kine u ugao Evrope, koji je u velikoj meri pod uticajem EU i SAD od kako su završeni ratovi u Jugoslaviji“, navodi FT.

List priznaje da su kritičari proširenja u pravu kada kažu da su kvalitet demokratije i vladavina prava ispod standarda EU u balkanskim zemljama, ali upozorava da će poverenje regiona u EU i entuzijazam naroda za sprovođenje teških reformi, koje su potrebne za članstvo, iščeznuti ako se sa samita narednog meseca ne pošalje pozitivan signal.

„Bilo šta manje od toga dovelo bi do širenja nereda širom Balkana i naškodilo EU, koja bi ponovo bila kriva što je pucala sama u sebe“, zaključuje list.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike