U trendu

Glas Amerike: Kongresni izbori u novembru referendum o Trampu

VAŠINGTON – Za 100 dana od danas, u SAD bi trebalo da budu u situaciji da odgovore na sledeće pitanje: Šta zemlja zaista misli o predsednikovanju Donalda J. Trampa?

U analizi „Glasa Amerike“ navodi da se izbori za Kongres, na sredini predsedničkog mandata, održavaju 6. novembra, a ulog je partijska kontrola i Senata, i Predstavničkog doma, da se i ne pominje sudbina Trampovog predsednikovanja u naredne dve godine.

Navodi se da opozicione demokrate uživaju neke ključne prednosti tri meseca pred izbore. Na pitanje upućeno ispitanicima koju će stranku podržati na novembarskim izborima, demokrate su zadobile sedmoprocentnu prednost nad republikancima, pokazala su najnovija istraživanja javnog mnjenja nepartijskog sajta „Ril klir politiks“.

U poslednjem istraživanju „Kvinipijeka“, demokrate drže 51 prema republikanskih 39 odsto generičkih glasova, a neka druga istraživanja pokazuju porast podrške demokrata u poslednjim nedeljama.

U delu teksta koji nosu naziv „Referendum o Trampu“ navodi se da se demokrate i republikanci ne slažu po mnogo čemu, ali oko jedne stvari su jednoglasni – da će predsednik Tramp biti ključna tačka ovogodišnjih izbora.

Sa tim na umu, Tramp je u proteklom periodu zauzet mitinzima sopstvene baze na kojima apeluje na svoje pristalice da u novembru izađu na birališta i podrže republikanske kandidate.

„Nećemo ustuknuti, nećemo odustani i nikad se, nikad nećemo predati. Nikada, nikada nećemo odustati. Idemo ka pobedi“, rekao je Tramp pristalicama na nedavnom mitingu u Grejt Folsu u Montani.

„Glas Amerike“ navodi da je predsednik izneo neke dobre ekonomske vesti u petak, kada je Sekretarijat za trgovinu izvestio da je godišnja stopa rasta ekonomje SAD 4,1 odsto, što je najveći skok od 2014.

„Postigli smo ekonomski preokret istorijskih razmera“, rekao je Tramp novinarima u Beloj kući.

Navodi se da, ipak, izgleda da dobre ekonomske vlasti slabo umanjuju entuzijazam opozicionih demokrata pred predstojeće izbore.

Demokrate su preduzele intenzivnu bazičnu organizaciju kampanje „izađi i glasaj“ pred novembar, što obuhvata i visokorangirana imena poput senatora iz Vermonta Bernija Sandersa, koji je bio u trci za predsedničku kandidaturu 2016. godine.

„Bitka za to ko će kontrolisati Predstavnički dom neverovatno je važna i mogla bi doslovce da odredi jedan ili dva izborna ciklusa. Ukoliko biste, ljudi, uradili ono što znam da možete, ovo će biti izbori o kojima će se čuti ne samo u ovoj zemlji, već širom sveta“, rekao je Sanders entuzijastično okupljenima u Kanzasu.

Navodi se da je demokratama potrebno da osvoje oko 25 mesta kako bi preuzeli većinu u Predstavničkom domu i da bi obezbedili dva mesta koja bi im omogućila većinu u Senatu.

Kao dodatak optimizmu demokrata, analitičari podsećaju da je istorija takođe na njihovoj strani.

„Izbori na sredini mandata generalno su dobri za drugu partiju, partiju koja nije u Beloj kući, a u ovom slučaju Donald Tramp je posebno nepopularan predsednik među demokratama. Oni su motivisani, oni ga ne vole i žele da izađu da glasaju“, kaže Džon Foriter iz tink tenka „Bajpartizan polisi senter“ (BPC) u Vašingtonu.

„Glas Amerike“ navodi da takođe postoji tema predsednikovih procenata u istraživanjima, koji su blago pali nakon njegovog kontroverznog samita sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. „Ril klir“ ocenio je podršku Trampu na 43 odsto, sa 53 odsto onih koji ga ne podržavaju. Ali u dva istraživanja prošle nedelje, Tramp je pao ispod 40 odsto podrške, što je obrnut trend od prethodnog rasta podrške u istraživanjima u poslednjih nekoliko meseci.

Navodi se da poslednje istraživanje „Kvinipijeka“ pokazuje da predsednika podržava 38 odsto ispitanih, dok ga 58 odsto ne podržava. A istraživanje „Marista“ daje Trampu 39 odsto podrške, sa 51 odsto negativnih. „Marist“ daje predsedniku podršku ispod 40 posto u ključnim državama Srednjeg Zapada: Mičigenu, Minesoti i Viskonsinu.

„Glas Amerike“ navodi da, dok Tramp vodi kampanju širom zemlje u korist republikanaca, on poziva pristalice da prkose istoriji i da izađu u velikom broju kako bi iskazali podršku njegovoj agendi.

Navodi se da je jasno da obe stranke vide sada izbore na sredini mandata kao referendum o predsedniku.

„Retko se događalo da imamo predsednika koji je tako centar izbora i tako ključan za njih. On je Sunce. Sve drugo što orbitira oko Sunca je planeta ili mesec“, kaže analitičar sa Univerziteta u Virdžiniji Leri Sabato.

Dok će Tramp biti ključna tačka kampanje, poslednja istraživanja pokazuju da su Amerikanci zabrinuti po pitanju širokog obima tema, uključujući ekonomiju, imigraciju, zdravstvenu zaštitu i poreze.

Imajući na umu slabu podršku Trampu i istorijski trend prema kom predsednici trpe poraz na izborima na sredini svog mandata, mnogi eksperti predviđaju da bi demokrate mogle da osvoje pobedu.

„Mislim da je pitanje da li će to biti demokratski talas, ili demokratski cunami. Da li će demokrate uzeti Predstavnički dom sa marginom od pet (sedišta), ili će uzeti Dom sa marginom od 30? To mislim da niko ne može da proceni još uvek“, kaže ekspertkinja iz „Brukings instituta“ Elejn Kamark.

„Glas Amerike“ navodi da ipak, imajući u vidu predsednikovu lojalnu bazu i trenutni interes u kampanji, neke pristalice Trampa upozoravaju da bi republikanci mogli da prođu bolje nego što se očekuje.

„Mislim da će demokrate osvojiti neka mesta. Ali sada, ukoliko bi izbori bili održani danas, republikanci bi mogli da zadrže Dom za jedno ili dva mesta (razlike)“, rekao je bivši menadžer Trampove kampanje Kori Levandovski u izjavi za gruzijski servis „Glasa Amerike“.

Kako se podseća, u novembru se glasa za svih 435 mesta u Predstavničkom domu i oko jedne trećine od 100 mesta u Senatu, a ishod će imati veliki uticaj na naredne dve godine Trampovog predsednikovanja.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike