Godinu dana kasnije, ukrajinska kriza naglašava pozive na mir

MOSKVA/KIJEV – Dok se u petak 23. februara svet spremao da obeleži godinu dana od početka oružanog skoba između Rusije i Ukrajine, te dve zemlje razmenile su novu seriju vojnih udara.

 

Ukrajinska kriza dosad je odnela mnogo života, nagnala brojne ljude u izbeglištvo, zaoštrila geopolitičke tenzije u Evropi, pogoršala globalnu nestašicu energenata i hrane i podrila kako regionalnu tako i međunarodnu bezbednosnu situaciju, piše Sinhua.

 

I dok se čini da su se Rusija i Ukrajina našle u pat-poziciji kako na frontu tako i za pregovaračkim stolom, Sjedinjene Američke Države nastavljaju da konflikt raspiruju i da na njemu zarađuju, dodaje kineska agencija u tekstu povodom prve godišnjice rata u Ukrajini.

  

„Tokom poslednjih godinu dana, od posla do ličnog života, od lične dobrobiti do toga kako provodim dan, sve se potpuno promenilo“, kazala je volonterka u dečijoj bolnici u Kijevu, koja se predstavila kao Olha. „Izgubila sam posao… Imam neisplaćene dugove… Neki su mi prijatelji poginuli“, ispričala je tridesetčetvorogodišnjakinja agenciji Sinhua.

 

Otkako je sukob počeo 24. februara prošle godine, desetine hiljada vojnika stradale su na obe strane, a milioni civila bili su primorani da napuste svoje domove.

 

Odjeci konflikta osećaju se daleko van granica Ukrajine. Širom sveta došlo je do inflacije. Poremećeni su lanci snabdevanja hranom, a cene energenata vrtoglavo su skočile.

 

Zemlje Zapada uvele su sankcije Rusiji u nadi da će joj uništiti privredu podrivanjem izvoza energenata. Taktika im se, međutim, obila o glavu, oštetivši američke saveznike i izazvavši svetsku energetsku krizu, ocenjuje Sinhua.

 

Uz to su Ukrajina i Rusija zajedno bile zaslužne za oko 30 odsto svetskog izvoza pšenice, a Rusija je takođe jedan od najvećih globalnih izvonika đubriva. Oružani sukob stoga je doveo do rasta cena hrane, zbog čega ljudi sa nižim i srednjim primanjima sada imaju teškoća da prehrane svoje porodice.

 

Prekidi u trgovini i rastuće cene osnovnih životnih namirnica doveli su više zemalja na ivicu recesije.

  

U objavi na svom blogu s početka januara ove godine, glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda Pjer-Olivje Guranša (Pierre-Olivier Gourinchas), predvideo je da će pod pritiskom ukrajinske krize i borbe protiv inflacije svetska privreda ove godine usporiti i da će u poređenju sa prošlošću njen rast biti vrlo slab.

 

Udar na svoju ekonomiju naročito su osetile zemlje sa privredom u povoju. Ujedinjene nacije su 1. januara upozorile da je rusko-ukrajinski sukob izazvao novu krizu, poremetivši tržišta hrane i energenata i znatno pogoršavši postojeće nestašice hrane i neuhranjenost u mnogim zemljama u razvoju.

 

Prema pisanju časopisa Fajnenšl tajms (Financial Times), tokom Minhenske konfrencije o bezbednosti održane 26. februara mogla se lako uočiti „isfrustriranost vođa nekih afričkih i južnoameričkih nacija“ zbog dužine sukoba, koji je „okupirao vreme, novac i pažnju Zapada na uštrb drugih gorućih problema“,

 

„Ne želimo da dalje raspravljamo o tome ko će rat dobiti a ko će ga izubiti“, izjavila je potpredsednica Kolumbije Fransija Markes. „Svi ćemo mi na kraju izgubiti, a čovečanstvo će izgubiti sve.“

 

Pravi uzrok rusko-ukrajinskog sukoba jeste  širenje NATO-a i „Rusi reaguju na pokušaje Zapada da od Ukrajine napravi zapadni protektorat na ruskoj granici“, kazao je za agenciju Sinhua Džon Miršajmer, profesor političkih nauka pri Univerzitetu u Čikagu.

 

Kako dodaje agencija, prekršivši obećanje dato krajem Hladnog rata da se NATO neće širiti na Istok, blok predvođen SAD-om se od 1999. godine pet puta proširio kao istoku, pomerivši se preko 1.000 kilometara u pravcu ruske granice. Članstvo u Alijansi pritom je poraslo sa 16 na 30 država.

 

Otkako je konflikt izbio, SAD i njihovi saveznici slali su naoružanje u Ukrajinu, pogoršavajući situaciju.

 

SAD su dosad Ukrajini obećale vojnu pomoć vrednu gotovo 30 milijardi dolara. Pošto su SAD i Nemačka krajem januara kazale da će Ukrajini poslati tenkove, Pentagon je svega nekoliko dana kasnije najavio nov paket pomoći, uključujući rakete velikog dometa sa laserskim navođenjem koje dotle nisu slali, navodi se u tekstu.

 

Sinhua podseća da je tokom iznenadne posete Kijevu 27. februara, američki Predsednik Džo Bajden najvio je dodatnu vojnu pomoć Ukrajini vrednu više stotina miliona američkih dolara i dodaje da će taj potez, kako se očekuje,  samo dodatno raspiriti sukob.

 

Potonja odluka Vašingtona kao da potvrđuje prošlogodišnju izjavu bivšeg senatora Ričarda Bleka. „Nije nam bitno koliko će Ukrajinaca poginuti. Koliko će žena, dece, civila, vojnika umreti. Nije nam bitno To je kao jedna velika utakmica i ono što želimo jeste da pobedimo“, rekao je Blek.

 

U obraćanju Saveznoj skupštini, ruski Predsednik Vladimir Putin kazao je da je Zapad pokrenuo rat u Evropi da bi „posredničkim snagama otklonio konkurenciju“ i da sva odgovornost za izazivanje i eskalaciju ukrajinske krize leži na plećima zapadne elite.

 

„Njihova je namera da lokalni sukob razviju u globalni konflikt… Rusiju je, međutim, na ratištu nemoguće pobediti“, izjavio je Putin.

 

Uporedo sa time, kako piše Sinhua, krvava „utakmica“ koju Vašington igra u Ukrajini donela je ogromnu zaradu američkoj namenskoj i energetskoj industriji.

 

Američka Fondacija za odbranu demokratija objavila je u februaru da bi SAD mogle zaraditi oko 21,7 milijardi dolara na izvozu vojne opreme saveznicima NATO-a koji bi da nadomeste naoružanje i opremu poslate u Ukrajinu, navodi agencija.

 

Na polju energetike, najveći svetski naftni operateri prijavili su rekordne zarade .“Prošle godine zaradili su 200 milijardi dolara usred svetske energetske krize“, priznao je Bajden 7. februara, u  Govoru o stanju nacije, dodaje se u tekstu.

 

Sinhua ukazuje da je dugotrajna kriza izrodila privredne i društvene nedaće na obe strane sukoba i znatno usporila globalni oporavak od pandemije.

 

Prema zvaničnim podacima, BDP Rusije opao je 2,1 odsto u 2022. godini, dok je pad ukrajinske ekonomije iznosio 30,4 odsto. Svetska banka procenila je prošle godine da će biti potrebno barem 349 milijardi dolara da bi se Ukrajina oporavila od razaranja i nanovo izgradila.

 

Zasad se, međutim, ogromne nesuglasice između Rusije i Ukrajine čine nepremostivim, otežavajući eventualni dijalog.

 

U susretu sa višim kineskim zvaničnikom Ji Vangom 25. februara u Minhenu, ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba kazao je da ni jedna zemlja ne želi mir više od Ukrajine.

 

Prema mišljenju Gulrua Gezera, spoljnopolitičkog analitičara i bivšeg turskog diplomate, sve odgovorne zemlje koje ne žele da produže krizu trebalo bi da pomognu da kanali za pregovore ostanu otvoreni umesto da pogoršavaju tenzije.

 

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš kazao je da je prva godišnjica izbijanja sukoba „mračan jubilej“ čije posledice sežu daleko van granica Ukrajine. „Mada perspektiva u ovom trenutku deluje mračno, znamo da istinski, trajni mir mora biti zasnovan na Povelji UN-a i međunarodnom pravu,“ izjavio je on.

 

Sinhua navodi da se među zemljama posvećenim miru i dijalogu nalazi i Kina  koja je 24. februara objavila dokument o pronalaženju političkog rešenja za krizu, a  prethodno u Nacrtu incijative za globalnu bezbednost, obećala da će promovisati iznalaženje političkog rešenja za potencijalno zapaljive regionalne i međunarodne probleme.

 

Predvodnici nekih zemalja jasno su obznanili svoju neutralnost po pitanju sukoba u Ukrajini, kritikujući Zapad što taj konflikt koristi kao „test lojalnosti“ i zalažući se za njegovo političko razrešenje, dodaje kineska agencija.

 

Upitana zašto je prošlog oktobra Namibija ostala uzdržana pri glasanju povodom Rezolucije UN o situaciji u Ukrajini, premijerka te zemlje, Sara Kugongelva-Amadila, rekla je da je njena zemlja usredsređena na „razrešenje problema, ne na traženje krivca.“

 

„Suma sumarum jeste da bi bilo bolje da je novac upotrebljen za nabavku naoružanja iskorišćen za promociju razvoja u Ukrajini, Africi, Aziji i samoj EU, gde su mnogi ljudi suočeni sa nedaćama“, kazala je ona.

–

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.