Godišnjica napada na Nagasaki u svetlu raketnih proba Severne Koreje

Usred tenzija izmedju SAD i Severne Koreje, gradonačelnik Nagasakija Tomihisa Taue izrazio je danas bojazan od novih nuklearnih napada tokom obeležavanja 72 godine od američkog nuklearnog napada na Nagasaki, 9. avgusta 1945. godine, javila je agencija AP.

Taue je pozvao zemlje koje poseduju nuklearno oružje da odustanu od takve vrste oružja, a istovremeno je kritikovao japansku vladu da se nije dovoljno zauzela u globalnim naporima da se zabrani nuklearno naoružavanje.

Godišnjica napada na Nagasaki dolazi u svetlu rastućih tenzija. Severna Koreja upozorila je danas da bi mogla da ispali rakete u pravcu američkog ostrva Guam u Pacifiku, dok je predsednik SAD Donald Tramp upozorio vlasti u Pjongjangu da će se suočiti s „vatrom i besom“.

„Situacija u svetu u vezi s nuklearnim oružjem postaje sve napetija. Veliki osećaj strepnje širi se širom sveta da bi se takvo oružje moglo opet upotrebiti i to ne u tako dalekoj budućnosti“, rekao je Taue u Parku mira u Nagasakiju.

Taue je kritikovao vladu japanskog premijera Šinza Abea zbog „praznih obećanja“ o nuklearnom razoružavanju u svetu.

Gradonačelnik Nagasakija je ocenio da je odsustvo Japana u diplomatskim pregovorima o postizanju sporazuma UN o zabrani nuklearnog oružja „nerazumljivo za one koji žive u gradovima na koje su bačene atomske bombe“.

Japan je zemlja na koju je bačena prva atomska bomba u istoriji čovečanstva.

Zvaničnici i gradjani svake godine se okupe u Parku mira u Nagasakiju, gde se u
u 11.02 po lokalnom vremenu, kada je bačena bomba 9. avgusta 1945. godine, oglase zvona i potom minutom ćutanja oda pošta za više od 70.000 poginulih.

Američki bombarder B-29 bacio je tada bombu nazvanu „Debeli čovek“. Bomba teška oko 4,5 tone bačena je sa visine od 9.600 metara, a eksplodirala je posle 30 sekundi na 500 metara iznad jednog teniskog terena.

Oblak „pečurka“ koji je nastao posle eksplozije dostigao je visinu od 16.000 metara. Uništeno je 70 odsto grada, a posle 20 minuta počela je da pada „crna kiša“ radioaktivnih čestica.

Još oko 140.000 ljudi je poginulo kada je tri dana ranije na Hirošimu bačena prva atomska bomba, „Mali dečak“.

Ukupan broj žrtava, uključujući one koji su u narednim mesecima i godinama umirali od povreda i bolesti uzrokovanih radijacijom, procenjuje se na oko 300.000. 

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.