Hoće li nas evropski izbori usporiti na putu ka EU?

Majski izbori za Evropski parlament i nova briselska administracija ne bi trebalo da donesu značajne promene u politici proširenja Evropske unije, iako će izborni proces neminovno dovesti do izvesne pauze na političkoj sceni, zbog koje će na kratko biti odložen i izveštaj Evropske komisije o napretku zemlja u evrointegracijama.

U Briselu preovladava mišljenje da ta pauza neće poremetiti proces proširenja EU na Zapadni Balkan, ali i da će napredak ka članstvu najviše zavisiti od samih država kandidata.

Evropski parlament u ovom sastavu poslednji put će zasedati 18. aprila, nakon čega kreću izborne debate pred evropske izbore koji su zakazani za period od 23. do 26. maja.

Inauguracija novog saziva EP planirana je za 2. jul, a predviđanja su da bi nova podela mesta u EP trebalo da očuva primat tradicionalnih političkih grupa Evropske narodne partije, Socijaldemokrata, Liberala i Zelenih, koje su se i do sad zalagale za nastavak politike proširenja.

Predsedavajući Spoljnopolitičkim odborom EP i izvestilac za Srbiju Dejvid Mekalister rekao je u razgovoru za Tanjug da je zapadnobalkanska šestorka na putu ka članstvu u EU, kojim se kreću različitim brzinama, a da će evropska administracija nastaviti svoj posao i da izbori neće biti smetanja pregovaračkom procesu.

Mekalister nije mogao da proceni da li će se on u novom madatu Evropskog parlamenta ponovo naći na mestu izvestioca za Srbiju, ali izvori iz EP navode da će ako nemački poslanik, kako se očekuje, zadrži poziciju predsednika Spoljnopolitičkog odbora, neko drugi biti izabran za izvestioca za Srbiju.

Ono na šta će se izbori za Evropski parlament odraziti, a tiče se proširenja, jeste kratkoročno odlaganje izveštaja Evropske komisije o napretku zemlja u evrointegracijama.

Za razliku od prethodne godine kada su izveštaji i strategija o proširenju objavljeni u aprilu, sada se njihova prezentacija očekuje posle evropskih izbora odnosno ne pre 29. maja.

To bi moglo da dovede do zastoja u odlučivanju zemalja članica koje bi u junu trebalo da odobre početak pristupnih pregovora sa Makedonijom i Albanijom, ali i otvaranje novih poglavlja sa Srbijom.

Diplomatski izvori u Briselu potvrdili su za Tanjug da Rumunija kao predsedavajuća EU ima predviđen 18. juni kao datum mogućeg održavanja sledeće Međuvladiune konferencije EU Srbija na kojoj bi mogla biti otvorena nova poglavlja u pristupnim pregovorima.

U ovom trenutku nije jasno da li će zemlje članice imati dovoljno vremena da od objavljivanja izveštaja Evropske komisije do sredine juna donesu odluke o novim koracima u procesu pristupanja država Zapadnog Balkana.

Cela ta jednačina i pored evropskih izbora najviše se ipak odnosi na zalagnje same Srbije u procesu ispunjavanja kriterjuma za dalji napredak na evropskom putu.

„Mislim da će biti teže promovisati proširenje tokom sledećeg mandata Evropskog parlamenta ukoliko sam region ne pokaže značajan i verodostojan napredak u oblastima koje su stagnirale prethodnih godina. Proces proširenja i njegovo intenziviranje mora da bude rezultat zajedničkih napora EU i Zapadnog Balkana”, kaže predsedavajući Odborom za saradnju sa Srbijom Eduard Kukan za Tanjug.

Kukan ocenjuje da su evropski izbori već pokazali svoj uticaj na proširenje jer je, prema njegovim rečima, teško zamisliti da neko u EU aktivno promoviše proširenje u kampanji.

To se moglo videti i na primeru debate franuskih kandidata za Evropskih parlament, kada se od 12 šefova lista partija samo njih dvoje založilo za ulazak Srbije u EU.

I pored ocena iz Brisela da zahtev za reformom i produbljivanjem Unije, koji je na samitu EU Zapadni Balkan u Sofiji izneo francuski predsednik Emanuel Makron, može ići paralelno sa procesom proširenja, jasno je da je će to pitanje izazivati dalju polemiku pogotovo među evroskepticima i populistima kojih će, kako se očekuje, biti više u novom sazivu Evropskog parlamenta.

Prvi na listi Evropske narodne partije Manfred Veber, koji bi u slučaju da EPP ponovo osvoji najviše mesta u Evropskom paralmentu mogao da zameni Žana Kloda Junkera na mestu predsednika Evropske komisije, već je porušio da se zalaže za „jasno određivanje granica EU u koju mora da uđe Zapadni Balkan“, ali ne i Turska.

Izbor za novog predsednika Evropske komisije počeće već u julu, kako bi se do kraja oktobra odredio i sastav nove Evrope komisije koja u novembru 2019. godine stupa na dužnost.

Za proširenje i Srbiju to će značiti i promenu šefa evropske diplomatije, ali i komesara za proširenje.

Pored pitanja ko će zameniti Federiku Mogerini, koja je među prioritete spoljne politike EU svrstavala proširenje na Zapadni Balkan i dijalog Beograda i Prištine, novi sastav Evropske komisije, prema nekim najavama, mogao bi i da nema komesara za proširenje, što bi bio udarac za promociju i efikasnost evropske politike proširenja.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.