Holandija želi van EU?

EU je zapretilo novo pucanje po šavovima pošto su nezadovoljni holandski građani prikupili dve trećine potrebnih potpisa za organizovanje referenduma.

Oni žele referendum o za njih spornom sporazumu o slobodnoj trgovini, sklopljenom između EU i Kanade, jer favorizuje multinacionalne kompanije a ne narode i države.

Holanđani su se, takođe, u aprilu na referendumu izjasnili i protiv sporazuma o pridruživanju Ukrajine s EU, što je veliki problem za vladu u Hagu, imajući u vidu skore parlamentarne izbore.

Ako holandska vlada ne bi uspela da dobije većinu za ratifikaciju sporazuma s Ukrajinom, to bi, rekao je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, bila „nova politička katastrofa i opasnost kontinentalnih razmera“.

Aprilsko odbacivanje sporazuma s Ukrajinom ubedljivom većinom već je nazvano „holandski mali Bregzit“, po skraćenici za odluku Britanaca da se otcepe od EU, a sad se već govori i da bi mogao da se dogodi i pravi „Negzit (Netherlands exit)“, dakle i pokušaj da se sazove referendum o opstanku Holandije u EU, za šta se već zalaže krajnja desnica, koja traži i napuštanje evra i vraćanje na holandsku valutu gulden.

Holandski premijer Mark Rute je izjavio da dosad u Holandiji nije postojala istinska volja za referendum o Negzitu, za to bi bila potrebna zasad nedostižna dvotrećinska većina glasova u parlamentu, ali mediji primećuju da su nedavna ispitivanja javnosti pokazala da bi ipak 47 odsto Holanđana bilo spremno na proveru „demokratske volje naroda“ s tim u vezi.

Ako organizatori skupe, a sve govori da je moguće, potrebnih 300.000 potpisa za referendum kojim žele da obore sporazum EU-Kanada, ne samo holandski premijer Mark Rute, već i cela EU će se „peći na dve vatre“ zato što holandska vlada već mesecima pokušava da izvrda ishod aprilskog referenduma kojim su Holanđani odbacili sporazum s Ukrajinom jer smatraju da se njime na mala vrata Kijevu otvaraju vrata članstva u EU.

Rušenje sporazuma s Kanadom i Ukrajinom bi, opšte je mišljenje u EU, ozbiljno uzdrmalo i izazvalo nove raskole u Uniji, već opterećenoj izlaskom Velike Britanije, kao i teškim razmimoilaženjima oko izbegličke krize, terorizma, i dalje nedovoljnog ekonomsko-socijalnog oporavka.

Odluka Velike Britanije da izađe iz Unije je izazvala veliko uzbuđenje u više članica EU, gde su se javile političke snage i stranke koje žele da i njihove zemlje razmotre budućnost izvan EU, a među njima je i sve jača holandska stranka krajnje desnice PVV, čiji je vođa Gert Vilders takođe veliki protivnik evropske politike imigracije i, kako on to vidi, „islamizacije Holandije i Evrope“.

Holandski ekonomski list Het finansijele dagblad upozorava da „Rute nema ništa u rukama“ jer ne može da obezbedi većinu u parlamentu da progura sporazum s Ukrajinom, a uskoro počinje i kampanja za holandske izbore u martu 2017. godine na kojima bi uspeh mogao da napravi upravo žestoki protivnik EU Vilders.

Za sporazume s Kanadom i Ukrajinom je potrebno da ih sve članice ratifikuju u parlamentima, a Ruteova vlada tu većinu nema, naročito u gornjem domu Senatu.

U EU nije zaboravljeno da su Holanđani i Francuzi 2005. na referendumima odbacili predlog ustava Evropske unije, pa je holandski premijer Rute svojim sugrađanima „uputio krik iz duše“, kako je to opisao francuski list Mond, i pozvao stranke u parlamentu da ipak podrže sporazum s Ukrajinom.

Rute je potegao psihološku tešku artiljeriju naglasivši da EU „mora da se pokaže jedinstvenom u odnosu na Rusiju, a čija spoljna politika izaziva nestabilnost na granicama Evrope, na Krimu i u Siriji, gde su nedužni građani uhvaćeni u klopku“.

Potpredsednik Evropske komisije, Holanđanin Frans Timermans, takođe je potegao strašilo „ruske opasnosti“ i holandsku opoziciju upozorio da se ne sme „ponuditi poklon Putinu“.

Rute je glasanje u parlamentu ponovo odložio, sad do decembra, a Het finansijele dagblad piše da je on „na ivici beznađa“, jer ostale velike stranke oklevaju da dovedu u pitanje demokratsku volju 62 odsto holandskih građana koji su na referendumu odbacili ugovor s Ukrajinom.

Holandski premijer očekuje da situaciju preokrene tako što će od EU dobiti garancije da sporazum s Ukrajinom neće značiti ulazak u članstvo te zemlje „na mala vrata“ u EU, niti automatsko pravo za Ukrajince da bez viza dolaze i dobiju posao u EU, niti da će članice Unije biti obavezne da Kijevu daju izdašnu finansijsku pomoć.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.