HR Euraktiv: Francuska i Nemačka glavni kočničari Srbije u EU
BRISEL – Kada se radi o pregovorima Evropske unije sa Srbijom, premda se javnost Srbije zabavlja time da ih „Hrvatska koči“, glavni su kočničari Francuska i Nemačka, tvrdi se u tekstu zagrebačkog „Jutarnjeg lista“ i hrvatskog izdanja briselskog sajta „Euraktiv“.
U članku se navodi da pravo veta u EU ostaje jer „starije članice žele da punu kontrolu nad proširenjem“ i da „Francuska i Nemačka ni u snu ne bi pristale na to da nemaju pravo i mogućnost da odbiju ulazak Turske u Europsku uniju“.
Autor ocenjuje da je „očigledno da Unija često postaje paralizovana u reakcijama na mnoge pojave jer je teško postići konsenzus svih 28 država članica, a od proleća, nakon Bregzita, njih 27“.
„Zato je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker i predložio prelazak sa načela konsenzusa na kvalifikovanu većinu pri glasanju u Savetu i kad je reč o spoljnoj politici. Junker je to obrazložio potrebom da EU poveća mogućnost da govori jednim glasom. Međutim, jedno je gotovo sigurno: EU neće ukinuti pravo veta država članica u procesu proširenja. Na to neće pristati države poput Francuske i Nemačke“, tvrdi se u tekstu.
Navodi se da će „dakle, još dugo, možda dok bude postojala Evropska unija, svaka država članica barem 76 puta moći da zaustavi državu kandidatkinju na putu prema EU, a na kraju je i odbije“.
„To jesu i ostaće pravila kluba – da o prijemu novog člana odlučuju svi zajedno i da svako mora na to da pristane. Naravno da se pritom računa i na nepisano pravilo da pravo veta postoji da se nikada ne bi koristilo“, piše u tekstu.
Autor navodi da „ipak, pravo veta na prijem neke nove države u Evropsku uniju neće biti ukinuto“.
„Ne zbog Hrvatske koja onda ne bi mogla da sprečiti ulazak Srbije, već pre svega zato zato što starije države članice žele da imati punu kontrolu nad tim procesom. Kada se radi o pregovorima sa Srbijom, premda se javnost Srbije zabavlja time da ih ‘Hrvatska kočić, glavni su kočničari Francuska i Nemačka. One žele da se taj postupak nastavi, ali ne i ubrza. Žele da Srbija veruje da će ući u EU, ali ne pristaju da obećaju nikakve moguće rokove“, ocenjuje autor članka.
On dodaje da „koliko god problematične bile, države zapadnog Balkana čak i najveći skeptici proširenja Unije jednog dana vide u EU“.
„Ali ne misle isto o Turskoj. Zato je od Francuske i Nemačke teško očekivati pristanak da se i u procesu proširenja odlučuje kvalifikovanom većinom. Te dve ključne države EU ionako su privilegovane pri glasanju kvalifikovanom većinom zato što je dovoljno da se ujedine, pridobiju, na primer, još Holandiju, Belgiju i Dansku, i stvore dovoljnu ‘blokirajuću manjinu’ jer zajedno predstavljaju više od 35 odsto stanovništva Evropske unije“, navodi se u tekstu.
Objašnjava se da „glasanje kvalifikovanom većinom u Savetu prolazi ako ‘za’ bude najmanje 55 odsto država članica koje predstavljaju najmanje 65 odsto ukupnog stanovništva EU“ i dodaje da „to ide u prilog većim državama kojima je lakše stvoriti manjinu koja će sprečiti neku odluku“.
U tekstu, u kojem autor, dopisnik „Jutarnjeg lista“, pogrešno navodi ime čuvenog francuskog državnika Šarla de Gola, piše i da je „Francuska je za vreme vladavine Fransoa de Gola dvaput zaustavila Veliku Britaniju na putu prema EU iako je svih pet ostalih tadašnjih članica bilo ‘za'“.
„Kipar verovatno danas ne bi bio u EU da Grčka nije zapretila da će blokirati svih ostalih devet kandidata koji su u maju 2004. ušli u EU u takozvanom velikom talasu proširenja ako i Kipar ne bude u toj grupi Naravno da bi i proces proširenja bio jednostavniji, uspešniji i pošteniji kada bi se u njemu odlučivalo demokratskim načelom većine, a ne konsenzusom. Međutim, to se neće dogoditi, niti iko u EU trenutno uopšte o tome razmišlja“, zaključuje se u članku.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.