HR i SRB bi mogle da zaoru panonsku ravnicu i zasade žito

ZAGREB – Bivša hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović komentarisala je ulazak Finske i Švedske u NATO, rat u Ukrajini i svoje odnose s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i, između ostalog, rekla da je uverena da je Hrvatska bila članica Alijanse u vreme, kako je navela, velikosrpske agresije rat se ne bi dogodio.

Kada je, kaže, počela otvorena ruska agresija, razmišljala je: „Pa zašto mi ne zaoremo sad ovu našu Slavoniju, i u Srbiji isto, i tražimo od EU neku hitnu pomoću i u ljudstvu, mehanizaciji i svemu ostalome, kalo bismo zasadili to žito“.

Treba, ističe, podržavati proizvodnju žita iz Ukrajine, ali mislim da smo s našom panonskom ravnicom mogli uskočiti kao bismo sprečili rast cena, posebno na hrvatskom tržištu, ali i na drugim.

„Gledajući šta se danas događa u Ukrajini, koja nema pravo na član 5, odnosno kolektivnu samoobranu, ja bih na mestu Finske i Švedske donela tu odluku“, kazala je Grabar-Kitarović za hrvatski RTL.

Evropa s jedne strane misli da će to doprineti sigurnosti Evrope i jačati NATO, ali koji će biti Putinov odgovor je trenutno najvažnije pitanje, rekla je Grabar Kitarović.

Dodala je da je ruskom predsedniku Putinu oduvek bilo jasno da je NATO odbrambeni savez.

Prisetila se pritom samita u Rimu kada je uspostavljeno partnerstvo između Rusije i NATO, kada je Putin rekao da 50 godina Hladnog rata nikome ništa dobrog nije donelo.

„NATO nema nameru da ulazi u sukob s Rusijom“, smatra Grabar Kitarović i tvrdi da Alijansa radi sve da bi se sukob smirio i da ne bi došlo do širenja. „Činjenica je da Ukrajina ima potpuno pravo na samoobranu, što je i osigurano Poveljom UN-a“, dodala je.

Govoreći o svojim razgovorima sa Putinom, ona je kazala da su se oni odnosili i na proširenje NATO i da je šef ruske države, kako kaže, govorio da se Hrvatskoj LNG neće isplatiti.

„Oni koji tvrde da je širenje NATO izvor sukoba nisu u pravu. Razlog ovog sukoba i činjenice da je Putin pokrenuo ovaj rat, u mojem nekakvom uverenju, da uspostavi neku rusku sferu utjecaja“, smatra Grabar-Kitarović i dodaje da je Putin 2000. godine, kada je došao na vlast, postavio cilj da ponovo obnovi rusku moć i ugled u svetu.

„Niko nema pravo nametati mir Ukrajini. Kao što bih se ja kao Hrvatica tada, 90-ih godina, kada smo se mi borili, borila protiv bilo kakvih nametanja rešenja kada je reč o Hrvatskoj“, rekla je i dodala da naravno da svi želimo da se rat u Ukrajini što pre završi.

Smatra da bi bilo dobro da se mirovni pregovori vode iza zatvorenih vrata jer sve što izađe u javnost sada je osuđeno na propast. „Ali, nisam sigurna u ovom trenutku da li je predsednik Putin spreman“, navela je Grabar-Kitarović.

O razgovorima sa Putinom kaže da su bili dugi i ne jednostavni, kao i da su trajali satima.

„Moglo se tada s njim razgovarati i bio je razuman. Ni u jednom trenutku nije pokazao nepoštovanje ni prema meni kao predsednici ni kao prema ženi“, rekla je Grabar Kitarović.

Nisu se, dodala je, slagali oko proširenja NATO, a najviše se nisu slagali oko LNG terminala na Krku i energetike.

„On je mene uveravao da LNG terminal na Krku neće biti ekonomski održiv i da će podići cene gasa. Hvala Bogu što je hrvatska vlada ipak išla u realizaciju tog projekta, to će nas spasiti u ovoj jeseni koja dolazi“, rekla je bivša hrvatska predsednica.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.