I nad popom ima pop: ovo je ozbiljna alternativa EU

Kako se povećava bogatstvo neke države? Šta treba uraditi da se razvija ekonomija i unaprijedi životni standard stanovništva? Da li će na oba ova pitanja odgovor biti dat pristupanjem Evropskoj uniji?

Dominantni ekonomski model u EU predstavlja vjerovanje da su rješenja već poznata, te da samo treba da budu primijenjena. Moraju se, kažu, izvršiti („bolne“) reforme, mora se privatizovati javni sektor i stvoriti ambijent privlačan za strane investitore. Upravo oni će donijeti željeno blagostanje i stoga, država domaćin treba da ih pazi i podstiče.

Pojednostavljeno, u EU vjeruju da postoji neki automatizam koji zovu slobodno tržište, koji će, sam po sebi, dovesti do ekonomskog rasta i razvoja.

Rezultati pokazuju da je to veoma udaljeno od realnosti. Tržište, nikada i nigdje, samo po sebi, nije ostvarilo punu zaposlenost niti finansijsku i ekonomsku stabilnost. Sve države praktikuju neki oblik intervencije kako bi ostvarile stabilnost na makro planu. Svi koji razmišljaju na ovu temu znaju da nije pitanje „da li“ nego „kako“ država treba da djeluje u ekonomskom prostoru. EU je na ovom planu dokazano ostvarila neuspjeh.

Budući da je evro jedinstvena evropska valuta, države-članice su lišene snažnog upravljačkog sredstva — monetarne politike. Njima je na raspolaganju ostala samo politika određivanja i ubiranja poreza. U uslovima ekonomske nestabilnosti one su jedino mogle da zavode i održavaju politiku štednje (pod imenom — budžetska konsolidacija) i da tako dodatno pogoršavaju redistribuciju nacionalnog dohotka. Ipak, njihov primarni zadatak bio je da spašavaju od propasti banke i druge finansijske institucije koje su bile „prevelike da bi propale“.

Time se vršila socijalizacija gubitaka i privatizacija dobitaka. Ovaj „izvrnuti socijalizam“, sa stanovišta ekonomske nauke, predstavlja najgori od svih svijetova.

Za razliku od modela integracije na kojem počiva EU, Evroazijska unija predstavlja potpuno drugačiji pristup međudržavnoj saradnji. U ovom se okviru mora razmatrati i kineski projekt „Jedan pojas, jedan put“.

Projekat „Jedan pojas, jedan put“ predstavlja program vrijedan pet triliona dolara, čija se vrijednost izražava u realnim dobrima i stabilnim valutama. Analitičari, s pravom, ukazuju da će rast i razvoj kineske ekonomije na osnovu ove inicijative predstavljati pojedinačno najveće stvaranje kapitala u ljudskoj istoriji. Radi se o udruženom ekonomskom naporu koji obuhvata 65 odsto svjetske populacije, više od trećine globalnog BDP-a i više od 25 odsto svih roba i usluga prodatih u svijetu. Posmatrano u stalnim cijenama, američki Maršalov plan za obnovu Evrope poslije Drugog svjetskog rata predstavlja „dječju igru“ u odnosu na ovaj projekt, budući da je 5,5 puta manji od njega. Već na prvom nivou kineske inicijative više od 52 države su se uključile u realizaciju.

Glavna karakteristika ovog modela integracije jeste da se realna ekonomija nalazi u prvom planu. Međudržavnim sporazumima se objedinjavaju sredstva za infrastrukturne, razvojne, socijalne, obrazovne i ostale projekte kao preduslov za opšti porast ekonomskih aktivnosti. U okviru tih programa, stalno se traže rješenja koja će obezbijediti ravnomjernu raspodjelu benefita koje stvara integracija. Ciljevi se postavljaju na dugi rok, a ostvarenje kratkoročnih profita nije primarni motiv.

Afirmiše se princip solidarnosti, po kojem bogatiji ulažu više sredstava, a njihov povraćaj se očekuje u razumnom vremenu (po aktivaciji zajedničkih projekta) po netržišnim kamatnim uslovima.

Kako će Novi put svile izmeniti budućnost i svet?
Sporazumno se izgrađuje sistem odlučivanja koji će obezbijediti stvarnu ravnopravnost članica ovog integracionog projekta. Do njega se dolazi nakon objektivne analize efekata dotadašnjeg funkcionisanja integracije. Presudno važnim, s obzirom na aktuelne ekonomske tokove, čini se opredjeljenje da se uvede kontrola kretanja kapitala i dogovara međusobnih finansijskih obračuna (moguće u korpama nacionalnih valuta), nezavisno od kretanja svjetskih valuta.

Uloga države u kontroli finansijskog kapitala je odlučna i presudna.

Ovakav model integracije afirmiše i sprovodi Kina u odnosu na svoje partnere u Aziji, Africi i Južnoj Americi. Na sličan način postupa i Ruska Federacija u zonama svog interesovanja u svijetu. Šangajska inicijativa i povezivanje u okviru BRIKS-a ovom modelu su već dali globalni značaj. Ideja o stvaranju Evroazijske unije je realna i promišljena ponuda. Ona predstavlja ozbiljnu alternativu cijeloj Evropi, a posebno Evropskoj uniji.

Tim prije što više nije u pitanju ideja, već konkretan privredni i razvojni program.

I to najveći u ekonomskoj istoriji čovječanstva.

(Sputnjik)

2 komentara
  1. Koka

    E bas tako draga Slovenka kako si napisala.Dvadeset godina sam u Italiji (Trst) i bas je sve tako kako ti kazes.Kupovinu namirnica,benzina i drugog obavljam u Kopru,tako da mi je poznato i stanje u Sloveniji ali dokazi ti to ovim mojim da je u Evropi bas sve tako kako ovi tamo kazu.Nije bas tako .A budale bas u sve to veruju ili iz nekok drugog interesa (neko) juri da udje u tu trulu Evropu .Pozdrav tebi.

  2. Anonimni

    BRACO SRBI; SRETNI STE AKO JOS MOZETE DA BIRATE! E UNIJA ZNAVI ROPSTVO; NECET IMATI NJIHOVE PLATE, VEC NJIHOVE CIJENEI UCJENE, ZIVOTNE NAMIRNICE – SMECE I SPREMITE SE ZA RAT SA RUSIJOM! AKO IMATE PAMETI NEMOJTE SE PREDATI1 PAMET I SRECU VAM ZELI SLOVENKA

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike