U trendu

Industrijska špijunaža: Na meti je OVA zemlja

Nova špijunska afera potresla je Rusiju, Rumuniju i Moldaviju, nakon što je ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) pod optužbom za špijunažu u Moskvi uhapsila Karinu Curkan, jednu od glavnih menadžerki ruske kompanije „Inter RAO“. Taj slučaj je ponovo pokrenuo i temu industrijske špijunaže.
Curkanova se sumnjiči da je stranim obaveštajnim službama davala informacije o pripremama velikih ruskih energetskih projekata. Konkretno, sumnja se da je ona Rumuniji, članici NATO-a, davala podatke o snabdevanju Krima i Donbasa električnom energijom.

Ruski operativci su više od godinu dana pratili kontakte Curkanove. Ona je sarađivala sa biznismenima koji su navodno bili povezani sa Spoljnoobaveštajnom službom Rumunije.

Curkanova se, između ostalog, bavila organizacijom isporuka električne energije iz Rusije u Ukrajinu i iz Ukrajine na Krim 2014. i 2015. godine, a takođe je bila odgovorna i za biznis „Inter RAO“ za Pridnjestrovlje.

Kako navode izvori, prvo je Spoljnoobaveštajna služba Rusije došla do informacije da neko dotura podatke Rumuniji, zemlji-članici NATO-a, iza čega su možda stajale i SAD. U pitanju su bile političke informacije o tome ko radi sa Rusijom u Ukrajini, Donbasu, na Krimu i drugim regionima gde se isporučuje električna energija, ko sarađuje, ko to odbija i sa kim se uopšte vode pregovori, kakvi problemi postoje, kakve sheme se koriste.

Izvori takođe navode i da je Curkanova mogla da prenosi informacije stranim obaveštajnim službama o projektu izgradnje nuklearne elektrane „Akuja“ u Turskoj, u kojem učestvuje i Rusija, s obzirom da je ona do 2017. godine bila u savetu direktora projektne kompanije „Akuja nuklear“, koja se bavi realizacijom tog projekta.

Ruski eksperti su uvereni da je rumunska obaveštajna služba te podatke dostavljala NATO-u i američkim obaveštajnim službama.

Analitičari navode da je teško reći kakve je sve informacije Curkanova mogla da dostavi stranim obaveštajnim službama, s obzirom na to da ta kompanija radi na različitim energetskim projektima na Krimu, u Pridnjestrovlju i drugim regionima, ali smatraju da su „imali o čemu da pričaju sa njom“.

Ekspert za krizne situacije i veteran ruske obaveštajne službe Lav Koroljkov navodi da se u „slučaju Curkanove“ istovremeno može govoriti kako o političkoj, tako i o industrijskoj špijunaži.

Zapadne zemlje su, kako ističe, oduvek bile zainteresovane za one industrijske grane koje su od strateškog značaja za Rusiju, a naročito poslednjih godina kada Rusija ima velika tehnološka dostignuća u različitim oblastima.

„Pre svega, to su sve grane vojno-industrijskog kompleksa, energetika, bezbednost hrane, tehnologije skladištenja… Sve to njih interesuje i vrlo aktivan rad se odvija po tom pitanju, a s obzirom da su Rusiju obeležili kao glavnog protivnika, ne treba da čudi što su se strane obaveštajne službe sada ponovo okrenule prema nama“, kaže Koroljkov.

Eksperti navode da je industrijske špijunaže bilo oduvek. Špijunažom se bave i države i firme.

Industrijsku špijunažu stručnjaci definišu kao oblik nelojalne konkurencije, a podrazumeva krađu ili dobijanje informacija od konkurentske firme legalnim ili nelegalnim sredstvima kako bi se povećao profit i eliminisala konkurencija.

Analitičari navode da SAD strahuju da će izgubiti tehnološku prednost nad Rusijom i Kinom i da je to jedan od razloga zašto su zainteresovane za te zemlje.

Amerikanci smatraju Kinu najagresivnijom zemljom u toj oblasti, mada su svojevremeno čak i zapadni mediji priznali da SAD svoj početni privredni uspeh u velikoj meri duguju krađi tuđih ideja.

Koroljkov, međutim, ističe da Rusija ima načine da se zaštiti od industrijske špijunaže. Prema njegovim rečima, Rusija je u poslednjih 10 godina značajno ojačala kontraobaveštajnu službu, FSB i Spoljnu obaveštajnu službu.

Inače, Lefortovski sud u Moskvi je odredio dvomesečni pritvor Curkanovoj, a u slučaju da krivica bude dokazana preti joj do 20 godina zatvora.

Curkanova je rukovodila blokom za trejding u kompaniji „Inter RAO“, jedinim operaterom izvoza i uvoza električne energije u Rusiji.

Ruski mediji navode da je Curkanova rođena 1974. u Kišinjevu, glavnom gradu Moldavije, a da se 2016. godine ispisala iz knjige državljana te zemlje. Rusko državljanstvo je uzela pre 10 godina, a od 2014. ima i rumunski pasoš. Pretpostavlja se da je Curkanova od rukovodstva „Inter RAO“ sakrila svoje rumunsko državljanstvo.

Mediji takođe navode da je ona devedesetih godina radila u Agenciji SAD za međunarodni razvoj (USAID), koja je svojevremeno u Rusiji proglašeno za nepoželjnu strukturu.

FSB je uhapsila menadžerku na osnovu Člana 276 Krivičnog zakona o špijunaži. Prema Krivičnom zakonu Ruske Federacije, član o špijunaži se primenjuje samo prema stranim državljanima, dok ruski građani uhvaćeni u špijunažu odgovaraju na osnovu člana o državnoj izdaji.

S obzirom da se slučaj vodi pod oznakom „tajno“, eksperti smatraju da treba pustiti istrazi da obavi svoj deo posla i ustanovi da li je time naneta šteta nacionalnoj bezbednosti Rusije i njenoj ekonomiji. Ukoliko se to dokaže, kazna mora biti adekvatna.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike