Istorijski izbori u Kanadi
U Kanadi se u ponedeljak održavaju parlamentarni izbori koji bi se i pre otvaranja birališta mogli nazvati istorijskim.
Tu uslovnu odrednicu već imaju po najdužoj predizbornoj kampanji u savremenoj istoriji – 78 dana. Raspisani su još 4. avgusta, a održavaju se pre ustanovljenog fiksnog datuma, 19. oktobra.
U drugoj najvećoj zemlji na svetu koja se od Atlantika do Pacifika prostire na gotovo 10 miliona kvadratnih kilometara, a ima samo 35 miliona stanovnika, oko 26,4 miliona njenih državljana sa pravom glasa biraće 338 poslanika za 42. saziv parlamenta u Otavi, 30 više nego pre četiri godine.
Pravo učešće na izborima ima i najmanje stotinak hiljada Kanađana srpskog porekla i doseljenika drugih narodnosti iz bivše Jugoslavije.
U jednoj od najneizvesnijih izbornih trka svoje kandidate imaće 23 partije. Među njima su i neke koje su pre „izborna egzotika“ nego što zaista imaju šanse da bar jedan njihov kandidat bude izabran: Piratska, Marihuana, Komunistička, Marksističko-lenjinistička…
Osim vodeće tri (Konzervativna, NDP i Liberalna) ostale partije nemaju šanse za pobedu. A pobednik je, prema predizbornim istraživanjima javnog mnjenja neizvesniji no ikad u novije vreme.
O velikom interesovanju birača govori i podatak da je unapred na glasačka mesta izašlo njih 3,6 miliona koji će 19. oktobra biti van zemlje ili daleko od svog biračkog mesta, što je čak 71 odsto više nego na prethodnim izborima.
Na izborima 2011. Konzervativci, koji Kanadom vladaju već 10 godina, osvojili su apsolutnu većinu i 166 mesta u Donjem domu parlamenta, a NDP je sa 103 poslanika, napravila najveće iznenađenje i prvi put u novijoj istoriji postala opoziciona partija.
Liberali koji su se sa konzervativcima smenjivalina vlasti takoreći u celoj, skoro 150 godina dugoj istoriji Kanade, pretrpeli su težak poraz i osvojili samo 34 poslanička mesta.
Tokom cele letošnje kampanje vladajuća Konzervativna, opoziciona Nova demokratska (NDP) i, do prošlih izbora decenijama prva ili druga Liberalna partija smenjivale su se u anketama u vođstvu sa po 30-ak poena da bi u ovoj sedmici Liberali stekli pet ili više poena prednosti u odnosu na
konzervativce, a nove demokrate za nekoliko procenata zaostale iza drugoplasiranih.
Ako se rezultati predizbornih ispitivanja birača potvrde izvesno je jedino – da je sve neizvesno. Vrlo je verovatno da nijedna od tri glavne stranke neće zadobiti većinu za koju je potrebno 170 poslaničkih mesta pa su veliki izgledi da Kanada posle izbora formalno dobije manjinsku vladu.
Međutim, za razliku od dva manjinska kabineta kojima je Harper bio na čelu u periodu od 2006. do 2011. i koji su opstali uz podršku, tačnije podnošljivo protivljenje opozicije, to se neće desiti ako konzervativci opet pobede.
Lideri liberala, NDP, ali i (separatističkog) Kvebečkog bloka već su odlučno izjavili da premijeru Harperu neće omogućiti novu manjinsku vladavinu.
S druge strane, a različito od političke i parlamentarne prakse drugih zemalja Zapada, kanadska politička istorija ne poznaje koalicione vladavine federalnih partija, osim jedne tokom Prvog svetskog rata. Ukoliko bi se i postizborna koalicija liberala i NDP pokazala nemogućom nije nemoguće da Kanada uđe u period parlamentarne nestabilnosti te da čak ubzo uslede i novi izbori. No, sve zavisi od izbornih rezultata i postizbornih dogovora parlamentarnih partija.
Pred izbore 19. oktobra mnogobrojna obećanja izražena su formalno u stranačkim platformama, a najviše na „bezbrojnim“ liderskim obraćanjima na skupovima tokom rekordno duge kampanje.
Svaka partija drži se svog gesla-slogana: „Dokazano liderstvo za jaku Kanadu“ (konzervativci), „Spremni za promene“ (nove demokrate) i „Istinske promene“ (liberali).
Da li su za dokazano liderstvo ili promene kanadski birači pokazaće u ponedeljak. Od njihovih glasova zavisiće i da li će i koliko oktobarski izbori zaista biti istorijski.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.