Izbeglička kriza – tempirana bomba u Evropi
Sporazum o izbeglicama koji su prošle godine postigli EU i Turska više liči na tempiranu izbegličku bombu nego na magično rešenje koje će zaustaviti izbeglički talas i ako lideri EU uskoro ne promene kurs posledice bi se mogle osetiti od Ankare do Berlina, ocenio je danas portal Politiko.
Briselski portal navodi da sporazum nije dao željene rezultate i da mu je Ahilova peta nedostatak političke volje i u EU i u Turskoj za primenu ključnih odredbi.
Prema pisanju Politika, postoji zabrinutost da će izbeglice kada se jednom domognu evropskog kopna nastavljati ka severu, testirajući granice duž takozvane balkanske rute.
Zemlje EU obećale su da će preuzeti veliki deo od oko 50.000 izbeglica iz Grčke, ali je do sada relocirano svega 4.500. Iako su granice duž balkanske rute praktično zatvorene za izbeglice, jer su od Makedonije do Slovenije pooštrene granične kontrole, daleko je od izvesnog da bi izdržale novi veći priliv, dodaje Politiko.
Srbija se, na primer, već suočava sa rastućom krizom na granici sa Madjarskom gde više hiljada izbeglica u improvizovanom kampu čeka da nastavi put ka Evropi
„Neuspeh sporazuma imao bi ozbiljne posledice po Grčku i izazvao problem na Zapadnom Balkanu. Ali, to bi bio problem i za (nemačku kancelarku Angelu) Merkel i Holandjane koji naredne godine ulaze u izborne kampanje“, rekao je direktor Evropske inicijative za stabilnost (ESI) Gerald Knaus.
U izveštaju o primeni plana EU Knaus je zaključio da su dosadašnji napori pretrpeli neuspeh. Ako Evropa ne bude reagovala, egejska ostrva bi mogla postati evropski Nauru, siromašno ostrvo u Pacifiku na koje Australija šalje migrante.
Evropski zvaničnici i dalje negiraju da postoj problem. Oni ukazuju na napore Turske koja patrolira svojim granicama što je dovelo do drastičnog pada broja novih ulazaka u Grčku sa oko 2.000 dnevno, koliko ih je bilo u januaru, na oko 130 dolazaka dnevno ovog meseca.
Evropska komisija je ovog meseca saopštila da je odvojila više milijardi evra za pomoć izbeglicama u Turskoj što je ključni deo plana, a evropski komesar za migracije Dimitris Avramopulos nedavno je rekao da sporazum EU i Turske počeo da daje konretne pozitivne rezultete. U sporazumu medjutim postoje ozbilje pukotine koje bi mogle dovesti do njegovog kolapsa, navodi Politiko.
Umesto da obezbedi vraćanje migranata iz Grčke u Tursku kao ključni aspekt plana, sporazum je doveo do pružanja podrške za hiljade izbeglica na grčkim ostrvima gde žive u pretrpanim kampovima i često u lošim uslovima. Iako je broj dolazaka manji na mesečnom nivou nego početkom godine, u poredjenju sa majem je gotovo utrostručen.
Politiko piše da su problemi u Grčkoj višestruki i kao prvo navodi da u Grčkoj nema institucionalnog okvira za reagovanje na priliv izubeglica i da je procedura za rešavanje zahteva za azil u Grčkoj usporena, umesto da bude ubrzana, kako je predvidjeno sporazumom EU i Turske.
Po rečima eskperata za migrante, problem je u tome što Grčka jednostavno nije opremljena da rešava tako veliki broj zahteva za azil sa kojima se suočava, a Evropa je obećala pomoć, ali je poslala svega 40 stručnjaka do sada.
Politiko navodi i da je Grčka u proteklih pola godine u Tursku vratila svega 600 od ukupno bviše od 14.000 izbeglica i migranata koji su stigli na njenu teritoriju, a stručnjaci za pitanja azila kažu da dogovor EU i Turske ne može biti u potpunosti primenjen dok Turska ne ispuni težak zadatak i ne unapredi poštovanje ljudskih prava.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.