Kandidati za generalnog sekretara UN prvi put u u debati

Kandidati za novog generalnog sekretara UN prvi put su se predstavili javno u debati koju je uživo iz sedišta UN u Njujorku prenosila TV mreža Al Džazira.

U sinoćnjoj debati je učestvovalo deset od ukupno dvanaest kandidata za naslednika Ban Ki Muna čije bi ime trebalo da bude poznato u septembru, a medju njima su bili i kandidati Srbije, Hrvatske, Crne Gore i Slovenije.

Prvi krug debate na temu „Kakav način vodjstva je potreban UN i svetu?“ otvorila je bivša ministarka spoljnih poslova Hrvatske Vesna Pusić, a potom su se predstavili bivši premijer Portugala i nekadašnji visoki komesar za izbeglice UN Antonio Gutereš, kao i ministarka spoljnih poslova Argentine i bivša šefica kabineta generalnog sekretara UN Ban Ki Muna Suzana Malkora.

U toj grupi nastupio je i bivši predsedavajući Generalne skupštine UN i nekadašnji šef srpske diplomatije Vuk Jeremić.

Govoreći o tome kako je liderstvo potrebno UN i svetu, Pusić je kazala da su se u poslednjih 20 godina kriterijumi spustili.

„Fraze i nedostatak odgovornosti su trenutno jako popularni. A verujem da ne želimo vodjstvo koje se temelji na floskulama i na onome da se govori samo ono što ljudi žele čuti. Vizija, upornost i hrabrost potrebni su današnjim vodjama“, poručila je Pusić, prenosi Al Džazira.

Vuk Jeremić je, odgovarajući na isto pitanje, podsetio na svoja prethodna iskustva u UN.

„Verujem da nam je danas potrebno vodjstvo koje je posvećeno ostvarivanju postavljenih ciljeva, a ne da sve ostane na lepim govorima. Da bi UN zadržale svoj ugled, njihov rad mora da bude transparentniji i UN treba da bude otvorenije prema običnim ljudima“, rekao je.

Osim Jeremića i Pusić, medju kandidatima za generalnog sekretara UN-a iz regiona su i bivši predsedavajući Generalnoj skupštini UN i ministar spoljnih poslova Makedonije Srdjan Kerim koji nije učestvovao u debati, bivši premijer Crne Gore Igor Lukšić i bivši predsednik Slovenije Danilo Tirk.

Lukšić koji je i najmladji kandidat kazao je da poznaje probleme zemlje razorene ratom i izbegličku krizu, ali nije pojasnio kako se ti problemi mogu rešiti.

Tirk, koji je bio i prvi ambasador nezavisne Slovenije u UN, je govorio o neophodnim reformama svetske organizacije. Prema njegovim rečima, za reformu UN potrebno je iskustvo, posvećenost i vizija.

„Verujem da sam tokom 30 godina rada pri UN stekao veliko iskustvo kada je reč o ljudskim pravima i rešavanju kompleksnih političkih problema s kojima sam se susretao tokom rada u Generalnoj skupštini, Savetu bezbednosti i kasnije, kao pomoćnik generalnog sekretara za politička pitanja“, istakao je Tirk.

Kandidati iz Grupe istočnoevropskih zemalja, koja bi po nepisanom pravilu rotacije trebalo da da novog generalnog sekretara UN, su i bivša bugarska ministarka spoljnih poslova i direktorka Uneska Irina Bokova koja je istakla potrebu da se više investira u obrazovanje i jačanje mladih žena, šefica diplomatije Moldavije Natalija German i šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak.

Četvoro kandidata dolazi iz drugih regionalnih grupa. U debati su se predstavili bivši premijer Portugala i nekadašnji visoki komesar za izbeglice UN Antonio Gutereš, kao i ministarka spoljnih poslova Argentine i bivša šefica kabineta generalnog sekretara UN-a Ban Ki Muna Suzana Malkora.

Bivša premijerka Novog Zelanda i šefica Programa UN za razvoj Helen Klark govorila je o optužbama za seksualno zlostavljanje upućenim na račun UN, izbegličkoj krizi i kako poboljšati ustrojstvo UN.

Kandidatkinja Kostarike Kristiana Figeres koja ima iskustva u radu u sistemu UN odgovarala je na pitanje o neuspehu Saveta bezbednsoti UN da zaustavi sukob u Siriji i šta bi ona učinila na tom planu.

„To je pravi primer zastoja u Savetu bezbednosti UN“, kazala je i ocenila da je to telo neophodno reformisati kako bi se izbeglo da jedna članica blokira drugu.

Drugi mandat generalnog sekretara UN Ban Ki Muna završava krajem 2016. godine, a Savet bezbednosti u septembru će predložiti Generalnoj skupštini samo jednog kandidata za njegovog naslednika.

Prvi čovek svetske organizacije, po pravilu geografske rotacije koje je do sada uvek poštovano, trebalo bi da bude izabran iz grupe istočnoevropskih zemalja, jedine koja do sada nije imala svog predstavnika na toj funkciji. Veruje se da bi prednost pri izboru mogla imati žena jer su na čelu UN od njihovog osnivanja do sada bili isključivo muškarci.

Iskustvo u UN dodatni je plus za svakog kandidata, ali je uslov svih uslova da predloženi kandidat bude prihvatljiv za svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN sa pravom veta jer Generalnog sekretara UN bira Generalna skupština UN, na preporuku Saveta bezbednosti UN.

U slučaju da Savet bezbednosti UN ne može da se saglasi oko jednog kandidata, odluka ostaje na Generalnoj skupštini UN.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.