U trendu

Ko bi mogao da ima koristi od uredbe u Rumuniji?

Rumunska politička kriza se produbljuje zbog vladine uredbe koja bi mogla koristiti bogatim i moćnim pojedincima osuđenim zbog korupcije. Neki od njih su političari, neki biznismeni, a ima i nekoliko ljudi iz sveta fudbala, navodi AP.

U Rumuniji se ukazuje na ovih nekoliko ličnosti koje bi, na osnovu uredbe, mogle biti oslobođene iz zatvora, ili im kazne ukinute, a optužnice odbačene:

– Liviju Dragnea, 54-godišnji lider vladajuće Socijaldemokratske partije koja je lako osvojila parlamentarne izbore u decembru.

Neki kažu da je uredba „posvećena“ upravo njemu, jer Dragneu zakon sprečava da bude premijer. Razlog je taj što mu je u aprilu izrečena dvogodišnja uslovna kazna za nameštanje glasanja na referendumu 2012. o smenjivanu tadašnjeg predsednika Trajana Baseskua. Taj referendum nije uspeo zbog slabog odziva.

Dragnea smatra da je to zakonsko ograničenje nepravedno prema njemu. Ove nedelje on je bio na sudu i zbog zloupotrebe položaja u vreme dok je bio predsednik saveta okruga Teleorman, na jugu zemlje. Suđenje je odloženo. Dragnea odbacuje optužbe.

– Viktor Ponta, bivši premijer i lider socijaldemokrata, čija vlada je pala nakon uličnih protesta zbog požara u noćnom klubu, koji je odneo 64 života.

Ponti se sudi za korupciju u vreme dok je radio kao advokat 2007. i 2008. godine i optužen je da je primao novac za posao koji nije obavljao.

Za njega se tvrdi i da je zloupotrebljavao položaj u stranci da bi ubedio jednog biznismena da potroši 220.000 evra na putovanje bivšeg britanskog premijera Tonija Blera. Ponta odbacuje optužbe.

– Elena Udrea, verovatno najmoćnija žena političar u poslednjoj deceniji, iako nije uspela da osvoji mesto u parlamentu na decembarskim izborima.

Ona je bila blizak politički pomoćnik bivšeg predsednika Baseskua. Tužilaštvo ju je 2015. godine optužilo za podmićivanje i pranje novca.

Udreu sumnjiče da je primila 3,8 miliona dolara 2012. godine od jednog biznismena u energetskom sektoru da bi mu omogućila kontrolu nad elektrodistribucijom.

Ona je osumnjičena i za davanje lažnih izjava, trgovinu uticajem i zloupotebu položaja. Udrea demantuje da je bilo šta loše učinila.

– Adrijan Severin, bivši šef diplomatije i poslanik Evropskog parlamenta, osuđen je u februaru 2016. na tri godine i tri meseca zatvora, zbog mita.

Tužilac je naveo da je on pristao da, od britanskog novinara koji se predstavio kao lobista, dobija dnevnicu, a poslao mu je uplatnicu od 12.000 evra. Partija evropskih socijalista ga je suspendovala 2011. godine, a parlament je napustio 2014.

– Bivši ministar finansija Darius Valkov, kome se sudi za mito, strasni je kolekcionar umetničkih dela. Tužilaštvo tvrdi da je otkupio više slika od novca do koga je došao na nezakonit način, uključujući dela Pabla Pikasa i Endija Vorhola, kako bi prikrio poreklo novca.

Valkov je optužen da je uzeo dva miliona evra mita kada je bio gradonačelnik jednog malog mesta, da bi obezbedio ugovore za lokalne biznismene. On je, u sefu svog prijatelja, sakrio jedno Renoarovo platno, tri kilograma zlata i gotovinu u vrednosti 410.000 dolara.

– Dan Vojkulesku, bivši vlasnik „Antene“, započeo je izdržavanje 10-godišnje kazne zatvora zbog pranja novca 2014. od kada su njegove kćerke preuzele tu TV stanicu.

Sud je naložio konfiskovanje TV studija kako bi se nadoknadila šteta. On negira krivicu. Informativni kanal Antena 3 uglavnom podržava vladajuće socijaldemokrate i ima veliku gledanost.

Istini za volju, podeljena su mišljenja da li bi Vojkulesku mogao imati koristi od predloga o pomilovanju zatvorenika koji je vlada uputila parlamentu.

– Kristijan Borčea, bivši vlasnik fudbalskog kluba „Dinamo“ iz Bukurešta služi kaznu od šest godina i četiri meseca zatvora zbog utaje poreza i pranja novca.

– Tu su i Mihai Stojka, generalni menadžer fudbalskog kluba „Steaua“ koji je osuđen na tri i po godine zatvora, kao i bivši fudbalski menadžeri Joan Bekali i njegov brat Viktor koji takođe izdržavaju zatvorske kazne u sklopu istog slučaja.

Svi oni su umešani u transfere igrača za velike sume novca stranim klubovima. Samo mali deo toga dobili su rumunski klubovi dok je većina novca otišla u ofšor kompanije, čime je izbegnuto plaćanje poreza.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike