Krizne situacije najčešća meta lažnih vesti

Krizne situacije poput prirodnih katastrofa, bombaških ili oružanih napada omiljeni su teren za autore lažnih vesti koji koriste emocije koje okružuju takve dogadjaje da bi pokušali da svojim delima daju maksimalan odjek.

Najnoviji primer je oružani incident u zgradi JuTjuba u kom je troje ljudi ranjeno. Oko tog dogadjaja se pojavilo mnoštvo lažnih vesti, od kojih su neke govorile o „desetinama mrtvih“ a druge u priču mešale ličnosti poput Hilari Klinton, a američki mediji su preneli da je nalog jednog od zaposlenih u JuTjubu, Vadima Lavrušika, bio hakovan.

Nedavno su i napad u školi u Parklendu na Floridi kao i protesti za kontrolu vatrenog oružja poslužili kao meta lažnih vesti, najčešće u političke svrhe. 

„To su traumatični dogadjaji i zbog toga su povoljniji za širenje lažnih vesti i teorija zavere koje izazivaju efekat tuposti, gotovo začaranosti. Kada se suoči s upečatljivim ili šokantnim vestima, osoba traži objašnjenje, a zbog manjka informacija se okreće teorijama od kojih su neke uvrnute“, rekao je za Frans pres Rudi Rajhštat, direktor organizacije Konspirasi voč (Conspiracy Watch). Ta organizacija sa sedištem u Parizu prati teorije zavere.

U studiji prestižnog američkog istraživačkog instituta MIT, objavljenoj prošlog meseca u časopisu Sajens (Science), navodi se da se lažne vesti na društvenim mrežama šire mnogo brže od pravih, nezavisno od njihove teme. 

Prema zaključcima studije, na Tviteru se istinite vesti veoma retko prošire na više od 1.000 osoba. S druge strane, jedan odsto najpopularnijih lažnih vesti obično dopre do izmedju jedne i 100.000 ljudi. Takodje, istinitoj informaciji treba šest puta više vremena da dopre do 1.500 ljudi nego lažnoj.

Autori studije, koji su ideju za nju dobili posle brojnih glasina koje su kružile nakon napada na Bostonski maraton 2013, naveli su da se najbrže šire političke lažne vest, ispred onih o „urbanim legendama“ i ekonomiji. Na četvrtom mestu je kategorija „terorizam i rat“, dok se na kraju liste nalaze prirodne katastrofe.

Profili i motivi onih koji prave i šire lažne vesti se razlikuju.

Prema Rajhštatu, „danas postoje proizvodjači teorija zavere, koji trenutno i permanentno preradjuju stvarnost putem teorije zavere, u alternativnom prenošenju priče“ i tako se upliću u „neprestano kretanje ka zaveri“. Kao primere je naveo Amerikanca Aleksa Džonsa, tvorca sajta Infowars.com, i francuskog novinara Tijerija Mesana.

Posle ubistava u Parklendu pojavilo se više fotomontaža koje su za cilj imale diskreditaciju zagovornika kontrole vatrenog oružja.

Tu su i takozvani „klikbejt“ (clickbait) naslovi i sajtovi, na kojima „buja senzacionalizam“ da bi se prikupljao novac od reklamiranja, bez ikakvih političkih motiva, ili „zavere odozdo“, česte posle napada u Francuskoj 2015, naveo je Rajhštat.

Osim loših namera, konfuzija i užurbanost koji prate krizne situacije mogu da doprinesu pojavi lažnih vesti zbog nedostataka provera tradicionalnih medija, ili zahvaljujući greškama zvaničnih izvora.

Primer za to je zemljotres u Meksiku prošlog septembra. Svetski mediji su bili dirnuti pokušajima spašavanja male Sofije, o kojoj su govorili predstavnici spasilačkih službi i vlasti, pre nego što je vlada saopštila da ona uopšte ne postoji.

(Beta)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike