Mediji: Posle 100 dana vlasti Makron suočen sa skepticizmom Francuza
Mladi francuski predsednik Emanuel Makron koji je brzo postao popularan u predizbornoj kampanji posle 100 dana od dolaska na vlast suočava se sa skepticizmom Francuza, ocenili su francuski mediji.
List Figaro podsetio je da je Makronova popularnost opala sa 43 na 36 odsto što je manje od popularnosti bivšeg socijalističkog predsednika Fransoa Olanda, inače rekordera kao najnepopularnijeg predsednika, koju je uživao posle 100 dana vladavine 2012. godine. Tada je Oland imao poverenje 46 odsto Francuza.
Direktor Instituta Ifop Žerom Fuke smatra da „jenjava euforija“ ili „makronomanija“ koja je vladala za vreme predsedničkih i parlamentarnih izbora i dodao da „Francuzi sada očekuju rezultate i dalje reforme“.
Pad popularnost najviše je uzrokovan, kako smatraju tamošnji analitičari, ostavkom načelnika Generalštaba francuske vojske Pjera de Vilijea. De Vilije (60) koji se sa Makronom sukobio oko vojnog budžeta, podneo je ostavku polovinom jula, ubrzo posle vojne parade priredjene za francuski državni praznik, Dan pada Bastilje.
List Nuvel opservater osvrnuo se na Makronova dostignuća u prvih 100 dana. List je podsetio je da je Makron ispunio jedno predizborno obećanje, a to je zakon o moralizaciji političkog života jer je kandidat centra za vreme kampanje ocenio da političari moraju da budu besprekorni.
Zakon sadrži meru o zabrani zapošljavanja članova porodice, što je bila udarna tema tokom kampanje pošto su otkrivene afere fiktivnog zapošljavanja supruge kandidata desnice Fransoa Fiijona. Na početku favorit, Fijon je poražen u prvom krugu izbora.
Francuska vlada raspravlja i o novom zakonu koji se odnosi na borbu protiv terorizma. Novi zakon predvidja jačanje mera bezbednosti u borbi protiv terorizma kao i uopšteno jačanje unutrašnje bezbednosti zemlje, kako bi u neko dogledno vreme bilo ukinuto vanredno stanje uvedeno 2015. posle terorističkih napada u Francuskoj.
Opšta je ocena medija da je Makron razvio stil „retkog obraćanja“ i „svečanog tona“ što se moglo nagovestiti na dan njegove izborne pobede. On je tada potpuno sam, što podseća na stil pokojnog socijalističkog predsednika Fransoa Miterana, prošetao do piramide muzeja Luvra gde se bratio svojim pristalicama.
Na medjunarodnom planu i diplomatiji, Makron je za tri meseca primio brojne strane zvaničnike, koju kojima su predsednici Rusije i SAD, Vladimir Putin i Donald Tramp. Analitičari smatraju da mladi predsednik postaje sve dominantniji u Evropskoj uniji (EU) u odnosu na nemačku kancelarku Angelu Merkel koju uskoro čekaju parlamentarni izbori.
Francuski mediji preneli su da Makrona po dolasku sa godišnjeg odmora krajem avgusta čekaju novi izazovi na unutrašnjem planu, medju kojima je liberalizacija zakona o radu radi smanjenja nezaposlenosti.
Francuski predsednik je obećao i da će precizirati ulogu prve dame, u javnosti omiljene Brižit Makron. Prva dama u Francuskoj inače nema zvaničan status.
Planirana je mini turneja po Evropi kao i sastanak 28. avgusta u Parizu, na kojem su pozvani, pored Merkelove, premijeri Španije i Italije, Mariano Rahoj i Paolo Djentiloni.
Makron (39) koji je izabran u drugom krugu predsedničkih izbora 7. maja, zvanično je stupio na dužnost 14. maja ove godine, a 100 dana njegove vladine zvanično je u utorak 15. avgusta.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.