Merkel ima tajni plan za preokret i vodjstvo u Evropi
Berlin želi da, uz tesno partnerstvo s Francuskom, konačno preuzme delatno vodjstvo ne samo u Evropi, već i „zapadnom slobodnom svetu“, čak za to ima i „tajni plan“, ali tek treba videti koliko je to moguće u dogledno vreme i da li nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je to najavila, možda ishitreno pravi i istorijsku grešku.
To su tvrdnje, ali i otvorena pitanja koja postavljaju političari i analitičari u Evropskoj uniji, gde ne samo što se nisu stišala uzbudjenja oko poruke nemačke kancelarke Angele Merkel da se Evropa više ne može pouzdati u 70-godišnje savezništvo s Amerikom i Velikom Britanijom, već su se, uz podršku, pojavile i tvrdnje da to preti pravim zemljotresom ne samo u zapadnom svetu.
Dok nemački list Frankfurter Algemajne am Zontag piše da kancelarka Merkel ima „tajni plan od više ravni“ za ekonomsko jačanje zone evra, suzbijanje ilegalne imigracije uz stabilizaciju Libije i velika ulaganja u evropsku odbranu, s vojnim štabom u Briselu, britanski i neki američki komentatori su oštro zamerili Angeli Merkel da preti „rušenjem zapadnog savezništva“.
Poznati uvodničar britanskog Fajnenšel tajmsa Gideon Rahman ne birajući reči kaže da je Angela Merkel „počinila glupu grešku“ i da je njena „poruka bila neodgovorna… i došla je do toga da nagoveštava smrt zapadnog savezništva“.
Rahman se poziva i na ocenu Ričarda Hasa, čelnika vrlo uticajnog američkog Saveta za medjunarodne odnose, da „to što kaže Merkel da Evropa ne može da se pouzda u druge i mora preuzeti svoje stvari u sopstvene ruke, predstavlja vododelnicu u onome što su SAD želele da izbegnu sve vreme posle Drugog svetskog rata“.
Rahman, ali i neki drugi analitičari u zemljama EU, štaviše žele da podvuku da je takvu poruku nemačka kancelarka „izrekla preko krigle piva“ pod šatrom na stranačkom skupu u Minhenu, kao i da je „lako bilo žigosati“ američkog predsednika Donalda Trampa pošto je ishod njegove posete Evropi bio „poražavajući“.
Uvodničar Fajnenšel tajmsa napominje da Angela Merkel nikako nije mogla da preko-atlantsko savezništvo od sedam decenija dovede u pitanje zbog „samo četiri meseca Trampove vladavine… jer je moguće da se ispostavi da je njegovo predsedništvo iskliznuće i da on uskoro ode s položaja“.
Rahman smatra da to sve „može ohrabriti ruske vlasti u nadi da će razbiti zapadni savez… što bi mnogo opasnije bilo za evropsku bezbednost“, uz zaključak da je „tužna stvarnost da gdja Merkel izgleda ima malo interesa da se bori za spas zapadnog savezništva“ i da je deo nemačke kampanje za izbore u septembru.
Ipak, iz protivničkog izbornog tabora u Nemačkoj, na stavove Angele Merkel gledaju krajnje ozbiljno i jedan od parlamentarnih prvaka socijaldemokrata Norbert Špinrat smatra da je „ona izgleda konačno shvatila da istinski mora krenuti u rešavanje problema Evrope, a da to nije samo uravnoteženje budžetskih izdataka, već tešnja integracija, jačanje evra i smanjivanje socijalnih nejednakosti“.
To ima odjeka i u nemačkoj javnosti i prvi put od pada Berlinskog zida 1989. većina Nemaca je za jačanje Evropske unije, a protiv krajnje desnice i populizma, kažu i u stranci CDU, čiji je šef nemačka kancelarka.
U institucijama EU u Briselu je prevagnulo mišljenje da su poruke Angele Merkel pravovremeno došle i zato što se još uvek ne zna šta će biti ključni pravci politike Bele kuće.
Postoji i svest o tome da će sve promene jako teško moći da se sprovedu i zbog toga što EU čekaju teški pregovori o izlasku iz članstva Velike Britanije.
Svi su saglasni da su „Tramp i Bregzit dva tektonska poremećaja“ za budućnost Evrope i naglašava se da je „Angela Merkel rekla glasno ono što većina nemačkih partnera kažu privatno“.
Postavlja se, medjutim, pitanje ko će i kako tačno sprovesti te nužne zaokrete u politici i strategiji EU, koja nema jedinstvenu vlast, niti moć odlučivanja, a vidljivo je razjedinjena mnogim krizama.
Ako Angela Merkel već računa na izbornu pobedu, onda mora da sačeka da na izborima svoju vlast potvrdi i njen ključni nužni partner, francuski predsednik Emanuel Makron.
Španski list Mundo u analizi postavlja pitanje „s kakvim to snagama raspolažu EU“ i njena očigledno jedina moguća „pokretačka snaga“, osovina Berlin-Pariz. List podseća na istorijski pitanje sovjetskog vodje Staljina „koliko taj papa ima divizija?“
Evropsku odbranu tek treba izgraditi, isto kao i osetno ojačati jezgro budućeg napretka EU, zonu evra, kaže Mundo i primećuje da je „fijasko Brisela u Ukrajini 2014-e još u živom sećanju, uz hiljade mrtvih koji su posledica toga da se nema ni plana, ni jedinstva“.
Madridski dnevnik navodi mišljenje ovih dana preminulog američkog čelnika za bezbednost i strategiju Zbignjeva Bžežinskog da je „istorija mnogo više proizvod haosa negó zavere“ i zaključuje da „nažalost po Evropu, niko bolje ne vlada veštinom zavere, niti se veštije kreće u magli haosa kao oni koji žele da je razore“.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.