Milanović: Biti Hrvat nije pitanje krvi, već izbora
ZAGREB – Zoran Milanović, nekadašnji premijer i bivši predsednik trenutno najuticajnije opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) potvrdio je danas da će biti kandidat te stranke na predstojećim predsedničkim izborima, a tokom svog premijerskog mandata ostao je upamćen po mnogim izjavama, među kojima i onoj da za njega „biti Hrvat nije pitanje krvi, već izbora“.
Kandidatura Milanovića za predsednika Hrvatske, iako je bila najavljivana izazvala je pravi bum u hrvatskoj javnosti, tim pre što se aktuelna predsednica Kolinda Grabar Kitarović još nije izjasnila da li će ponovo učestvovati u trci za Pantovčak.
Vladajuća HDZ, koja je večeras započela obeležavanje 30 godina od osnivanja, ranije je saopštila da je spremna da podrži još jednu kandidaturu Grabar Kitarović.
Na svečanosti tim povodom oglasio se i aktuelni premijer Andrej Plenković, koji je rekao da očekuje ponovnu kandidaturu Grabar Kitarović za predsednicu i ponovio spremnost HDZ da je u izbornoj trci podrži.
Objavom kandidature Milanovića za predsednika Hrvatske moglo bi se reći da je izborna kampanja već počela, iako će ti izbori biti održani krajem godine.
Oni koji podržavaju Grabar Kitarović, kao što je, na primer, evropska zastpnica HDZ-a i članica Glavnog odbora te stranke, Dubravka Šuica, tvrdi da Milanović ne može da ugrozi aktuelnu predsednicu u trci za još jedan mandat.
Šuica je za zagrebačku N1 televiziju izjavila da Milanović i nje bio baš uspešan premijer.
S druge strane, poslanik SDP Predrag Fred Matić je nakon objavljivanja kandidature Milanovića uporedio sa Grabar Kitarović ocenivši na tviteru:
„Više je Milanović rekao u ovih 15 minuta nego Kolinda za četiri godine“.
Inače, Milanović je rođeni Zagrepčanin, odrastao u starom Trnju, kvartu koji je u sedamdesetima predstavljao socijalni miks sačinjen od siromašnih starosedilaca i doseljenika iz različitih delova bivše države.
Kao diplomirani pravnik radio je u Ministarstvu spoljnih poslova, godinu dana je proveo u mirovnoj misiji OEŠ-a u ratnom Azerbajdžanu, u okupiranom Nagorno Karabahu.
Bio je savetnik u hrvatskoj misiji pri EU i NATO u Briselu.
U Izvršni odbor SDP kooptiran je na poziv osnivača te stranke Ivice Račana.
Za predsednika SDP izabran je 2007., nakon smrti Račana.
U novembru 2011. koalicija SDP-HNS-IDS-HSU pod njegovim vođstvom uverljivo je pobedila na izborima HDZ i iduće četiri godine vladala Hrvatskom. Pre toga, Milanović je imao krucijalan uticaj i na izbor Ive Josipovića za predsedničkog kandidata SDP-a.
Nakon pada vlade američkog biznismena hrvatskog porekla Tihomira Tima Oreškovića, Milanović je na izborima poveo Narodnu koaliciju, ali je opet pobeđen, nakon čega je podneo ostavku i napustio politiku.
Osnovao konsultantsku firmu EuroAlba Advisory.
Jutarnji list podseća na najupečatljivije Milanovićeve izjave među kojima je i ona o o državi, kada je rekao: “ Očigledno smo svi prepušteni slučaju, a država koja je prepuštena slučaju je slučajna država“.
Kada je otišao s vlasti rekao je:“ Kad jednom odem s vlasti, želeo bih da me ljudi ne pamte ni po čemu“.
O državnicima je govorio da i „najbolji dolaze na najzahtevnije poslove u pravilu nespremni jer nisu svesni šta ih čeka“.
Dok se aktivno bavio politikom govorio je da u politici nema i ne može imati prijatelja, te da mu ni rođeni brat nije prijatelj, pogotovo ako se, kako je tada rekao, protiv njega podiže prijava.
O sebi je govorio: „Ne morate me voleti, ali došlo je do toga da se ljudi moraju opredeliti za mene“.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.