Ministarstvo: Uspeh je i to što smo na listi, potrebna reforma

BEOGRAD – Jedan od ključnih razloga za lošiju poziciju Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi je podatak da naši univerziteti nemaju više ni jednog naučnika koji se nalazi na listi najcitiranijih naučnika na svetu, a taj kriterijum utiče sa 20 odsto na ukupan skor svakog univerziteta, navodi se u saopštenju Ministarstva prosvete.

Ministarstvo navodi i da su, istovremeno prema kriterijumu koji vrednuje broj radova naših istraživača u časopisima sa SCI i ŠCI liste, naši univerziteti kotirani odlično.

Po tom kriterijum, naime, Univerzitet u Beogradu se nalazi čak ispred nekih univerziteta koji su među 100 najboljih na svetu.

Univerzitet u Beogradu se, inače, na Šangajskoj listi za 2019. godinu nalazi između 401. i 500. mesta, što je znatno lošija pozicija u odnosu na prethodnu godinu (između 301. i 400. mesta).

Univerzitet u Novom Sadu je zadržao poziciju između 901. i 1000. mesta.

U saopštenju Ministarstva objašnjeno je da se, osim onih 20 odsto poena, koji sleduju univerzitetima čiji su naučnici među najcitiranijima u svetu, sledećih 30 odsto dobija se na osnovu toga da li univerzitet ima naučnike, bilo među zaposlenima, bilo među bivšim studentima, a koji su dobili Nobelovu nagradu ili Fildsovu medalju.

Dodatnih 20 odsto poena nosi broj radova objavljenih u najprestižnijim časopisima Nature i Science, ali i po tom kriterijumu su naši univerziteti loše pozicionirani.

U saopštenju se navodi i da je konkurencija među univerzitetima širom sveta sve oštrija, ulaganja u nauku i visoko obrazovanje posebno u Aziji su sve veća, te se i sama činjenica da se naši univerziteti nalaze na listi najuspešnijih može smatrati određenim uspehom.

Napominje se da se od 2017. godine vode detaljne oblasne liste univerziteta u 54 oblasti i da je prema tom rangiranju, 2017. godine Univerzitet u Beogradu bio zastupljen u 18 oblasti, prošle (2018) u 27, a ove (2019) u 25.

Kada je u pitanju Univerzitet u Beogradu, najznačajnije pozicije u 2019. godini drže oblasti: nauka i tehnologija hrane (50), rudarsko i mineralno inženjerstvo (92), instrumentalna nauka i tehnologija (134), metalurško inženjerstvo (179), javno zdravlje (180), i stomatološke nauke (187. mesto u svetu). Pored ovih 6 oblasti, u još 19 drugih Univerzitet u Beogradu je u prvih 500 na svetu.

Ministarstvo napominje da je za našu državu važno i to da je Univerzitet u Novom Sadu u tri oblasti svrstan u prvih 500 na svetu: nauka i tehnologija hrane (163), veterinarske nauke (290) i hemijsko inženjerstvo (485).

Univerzitet u Kragujevcu je u dve oblasti svrstan u prvih 500 na svetu: klinička medicina (257) i matematika (489).

Ministarstvo napominje da je pozicija univerziteta na Šangajskoj listi rezultat višedecenijskog rada, te da ovakav rezultat ukazuje da je potrebna ozbiljna reforma sektora visokog obrazovanja i nauke i da u toj reformi pored države moraju da učestvuju i univerziteti.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je, inače, kako se navodi, pristupilo sveobuhvatnoj reformi finansiranja nauke, osnovan je Fond za nauku, i već je raspisan prvi poziv.

Takođe, u saopštenju se podseća da je pre mesec dana usvojen novi Zakon o nauci i istraživanjima, a radi se na reformi finansiranja visokog obrazovanja, koja je evidentno neophodna.

„U poslednjih nekoliko godina je svake godine povećavan budžet za nauku, ali su svakako potrebna još veća ulaganja. Očekujemo da će svi ovi koraci u narednim godinama pozitivno uticati na poziciju naših univerziteta na Šangajskoj listi“, poručuju iz Ministarstva.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike